Pri jednoj od onih rijetkih priredbov u poduzeću stojim skupa s kolegi ter se držim za moje staklo. Jedan uljudan kolega, koga jur dugo nisam vidio, me pita: “Kako ti ide?”. Radostan zbog zanimanja, počnem povidati. Govorim istinito! Povidam o stresu i mojem nezadovoljstvu s djelom, ali i o veseli hipci. Dokle pogledam gori ter u očima mojega partnera išćem razumivanje za moje izazivanje, o kom sam do sada govorio. Pogledam gori i gledam u prazne oči, prepoznam dosadnost, nerazumivanje i prezasićenje. Postanem nesiguran i zamuknem. Zmućen, počnem misliti i se spomenuti. Nije glasilo pitanje: “Kako ti ide?” Kolega pohasnuje moju pauzu i skrsne s riči: “Vidimo se.” Stoprv kasnije mi dojde na pamet, da je pitanje bilo postavno, ali nije bilo ozbiljno mišljeno. Kako sam mogao biti nek tako bedav?
 

Ova mala pelda kaže, da s pitanji nije uvijek povezana želja za odgovorom. Tim već ide kadakoč za to, da se odgovori porinu na stran, ide za strategična pitanja, ka u svojoj površnosti kanu provocirati kratko “da” ili “ne”, ali u zadnjem kanu blokirati diblji razgovor. Neka pitanja su ali na drugu stran jur odgovori, samo zarad oblika su postavni u oblik pitanja, s drugimi se opet neka samo dobene vrimena, da se u ovom hipcu ne mora ništ činiti.
 

Ovako ča neki predbacuju i djelatnomu dokumentu za biškupsku sinodu “Za sinodalnu Crikvu”, ka će se održati ljetos u oktobru. Posebno radni listi, ki su stavni u dokumenat, sadržu bezbroj pitanj, za ka neki mislu, da bi bila morala jur davno dobiti odgovor. Oni ova pitanja već i ne zimlju ozbiljno, nego je pretvoru na optužbu, da bi se bio morao sadržaj, ki je u pitanji izražen, jur davno ostvariti.
 

Pitanja nesmu biti takova, da rivaju ča kraj, nego ide za to, da se zaista sluša na drugoga, razumi, ča on zaista kani ter razvije pripravnost, u razgovoru dojti do odgovorov, ki gradu na iskreno upušćenje u argumente i protiv-argumente. Većkrat se u odnosu na potribovanje reformov kot su to celibat, dijakonat žen i svećeničtvo žen ili ravnanje far od laikov ustanovi, da je jur sve rečeno. Da, istina je, jur je čuda svega rečeno, ali čuda je i protiv druge strani izraženo a još nije skupno rečeno.

Slika: Pixabay