“Kako ti morem pomoći?” - pita jedan muž neku divičicu, ka stoji pred porušenim stanom u okolici Gline. “Ne moreš mi pomoći! Nimam stana, potres ga je zrušio”, odgovara mala divičica. 

Suprotivno mnogih nevolj, ka susrećemo okolo sebe, človik se ćuti bespomoćnim, malenim i nemoćnim. I zato ta muž projde domom u Slavoniju, doprimi sa sobom još 5 prijateljev i zgradi ovoj maloj divičici i nje roditeljem, pravi stan od driva. Ova grupa muži načinili su unesrićenoj obitelji novo ufanje i novu budućnost.

Jezuš ne išće od nas ono, ča nimamo, nego da ono malo, ča imamo, ljubav i volju, da mu to predamo, da bi on to blagoslovio i umnožio. 

Divičici iz Gline je pomogla grupa muži, ar su imali ljubav i pripravnost za solidarnost.

Koliko ljudi okolo nas se pita, a ki će nam pomoći u ovoj pandemiji i lockdownu prez konca? Izuzetno težak čas za sve nas. Jedni se plaču, drugi ne moru spavati, treći su nervozni zarad nesigurnosti.
Tužni smo zbog sadašnjosti i bojimo se budućnosti. Klimatske promjene, potresi, korona nam poručuju, da nam je Bog jako potriban.

Neka nam u ovom našem tužnom času pomoru riči sarajevskoga kardinala Vinka Puljića, ki je na sv. maši u Glini nedilju, 17. januara prodikovao: “Nisam došao, da vam dam lažno ufanje, nego sam došao, da vas obatrim, da ne klonete duhom,  da ostanete ustrajni, čvrsti. Nima života prez trpljenja. Trpljenje je sastavni dio ovozemaljskoga hoda i ono pokaže, zač živimo. Strah vlada med ljudi, počevši od korone, a sada i od potresa. Moramo se ufati u Božju ljubav. Ljubav nas Božja nije nikada izdala, svenek je s nami.” 

slika: Stjepan Vego