Neki ambiciozan i časoljubiv muž došao je k jednomu mudracu i se potužio, da sve njegove dobre ideje i sve njegovo trsenje na kraju ipak ništ ne hasnu. Nikada on ne more dostignuti svoj cilj. Nato je mudrac mislio: “Ča znači: na kraju? Nije to već kraj tvojega strpljenja, ča ti je zapreka za uspjeh tvojega trsenja?”
Ovo potvrdio je slikovito sa slijedećom peldom: Na jedan tup protulićni dan otpuzio je puž na jednu visoku črišnju. On je naime kanio jednoč ča boljega imati od protulićnoga povrća. Vrlo naporno je to bilo, kada je puž u svojoj “puževoj hitrini” palaznio po stablu gori. Vrepci zgora u koruni stabla su se previjali od smiha zbog puža, ar stablo je bilo stoprv cvalo ter su oni mislili, da se puž zaman muči i trudi. Jedna ptica je odletila k pužu i ga puno sućutenja pitala: “Ča kaniš ti ovde? Ne vidiš, da stablo još nima sâda?” Nato je puž odgovorio: “Sigurno ja to znam, ali dokle ja gori dopuzim, će ga biti.”
I puž je hrabro i postojano dalje puzio.

I mi smo danas dostkrat nestrpljeni. Sve se mora hitro dostignuti. Naviknuti smo, da su sve naše potriboće hitro ispunjene ter mnogi od nas nimaju strpljenja i stalnosti, da završu neki posao. Tako oni ni ne doživu, da su njihovi plani na kraju uspješni. Ar tako daleko ne dojde. To doživimo u današnoj situaciji pandemije: Ljudi ne vidu uspjeh svojih činov, ar oni jur sada mislu, da mora sve biti na kraju i završeno.
 

Mi tribamo dugi dah i mi nesmimo cilj zgubiti iz očiju, zato ar ga još nismo dostignuli. To je dugi put, ki leži pred nami, tako da bi mogli gledeć težinu puta nek lako pozabiti, da je cilj pred nami. Ljeto je stoprv počelo, tako da ne more biti jur sve dostignuto. To valja za koronu, ali to valja i za naš vjerski put. To nije kakova moćna rič, ka dostigne cilj, nego to je polagana i postojana, stalna ljubav. Bog, ki ima moć, je naš potpor, da ostanemo stalni i obdržimo pravac prema cilju.
 

Kada ide za budućnost, je budućnost zvećega prekrita, ar gledamo samo na to sadašnje ter tako zgubimo hrabrost. Ali ukusne črišnje kot cilj, ne bi nas one mogle potaknuti i odvabiti, da nastavimo put i dalje puzimo, iako bi to bila nek “puževom hitrinom”. Neka nam Bog daje tomu potribni dugi dah.

slika: Depositphotos