Na jednom prijamu dojde gospa, ka si je pozvala goste, s nekim mladim mužem u razgovor. Na pitanje, ča da on djela, odgovori muž, da je padobranac - on skače padobranom. To učini svoj utisak na gospu, ka je ali i puna skrbi, ar da je ovo sigurno jako pogibelno.
Kadakoč je to i pogibelno i situacija ozbiljna, priznaje muž. Nato pokusi gostoprimateljica nagovoriti muža, da joj on povida o svojem najgorjem doživljaju. Prez štentanja odgovori muž: “To je bilo onda, kada sam mojim padobranom pao na travu, kade je na tabli pisalo: Prepovidano je, stupiti na travu!”
 

Cilj je bio dostignut, ali onda je došlo spoznanje, da padobranac ne bi bio smio simo skočiti. Naravno da ćemo reći: gledeć srićnoga dolaska na zemlju, more se prepovid stupanja na travu zanemariti. Ako nije ništ gorjega, onda ima on zaista dost uzroka, biti srićan - ovako ćedu si mnogi misliti. A to da je bilo najgorje iskustvo? Zaista nije mnogokrat pogibel, ka dohadja od nekoga čina, ka se kot najgorje osjeti. Neuspješno pasti i sjesti na zemlju, za to su se uvježbali puti, da se to ne dogodi.

I kako u nezgodnom zemljišću sjesti na tla, i za to su se jur razvile strategije. To ima človik u ruki, to se je mnogokrat vježbao, ter se to već i ne oćuti kot pogibel - a na kraju se ionako ne more ništ protiv toga učiniti.

Najveće razočaranje se ali morebit nahadja u tom, da človik misli, da je na cilju, a onda upamet zame, da se na cilju ne more ostati. Na to nismo pripravni. Iako se čini, da tabla “Prepovidano je, stupiti na travu!” nije bitna, to ali ipak znači, da je dostignuti cilj samo prolazni štadij i privrimena faza.
 

Ne ide i učenikom u evandjelju tako? S Jezušem su išli gori na brig. Mislu, da su na cilju. Tomu još dojde, da se Jezuš pokaže kot preobraženi, čini se, da je u vezi Jezuševoga poslanstva sve dostignuto i jasno. Misija je ispunjena! Razumljivo, da oni kanu ovde ostati, graditi tri šatore, uživati cilj. Ali: Ostati je prepovidano! Jezuš i učeniki moraju najzad doli, u dolinu. Oni moraju ostati na putu, ki stoprv pelja k pravomu cilju. Ovo je put trpljenja i pratnje ljudi u njihovi dolina i dibina. Dobro bi se oćutilo, ostati ovde, ali pravi cilj se more stoprv dostignuti, kada se ide putem najzad u dolinu k ljudem.