Jedan doktor ulazi, pašćeći se u bolnicu, ar su ga pozvali, da hitro operira jedno dite. Brzo se je opravio i ulazeći u operacionu salu vidi kako otac diteta stoji nervozan pred vrati. Čim je otac diteta vidio kirurga, začeo je kričati i kritizirati: “Zač Vam je tribalo tako dugo časa? Kade ste? Moj sin je u pogibeli, ča Vi nimate odgovornosti? Ča ste Vi za doktora?” “Meni je žao”, odgovori kirurg, “ar sam se odmah ganuo, kada su mi javili. Nisam mogao prije dojti. Sada sam ovde i sve ću učiniti za Vašega sina, samo se umirite, bit će sve dobro.”
“Da se umirim, ča je s Vami? A ča, da je to Vaš sin, ča da Vaš sin leži u onoj hiži za operacije? Da Vaš sin umira, ča bi Vi rekli?”, srdito veli otac diteta.
Operacija je trajala skoro dvi ure, a potom izajde kirurg van i veselo veli ocu: “Hvala Bogu, sve je dobro prošlo, Vaš sin će živiti. Ako ča već kanite znati, pitajte sestru, a ja sada moram hitro najzad, kade sam prije bio!” “Zač je ov doktor ovako arogantan, nima časa za mene”, opet srdito veli otac. A jedna sestra, ka je to sve poslušala, veli: “Sin našega kirurga je pred dvimi dani u nesrići izgubio život, a danas je uprav njegov pogreb. Doktor je prekinuo pogreb svojega sina, da Vašemu sinu spasi život, a sada je ponovno prošao na pogreb svojega sina, ar ga svi čekaju!”
Koliko puti druge sudimo i o nji krivo govorimo, a ne znamo, kako oni živu i u kakovoj su životnoj situaciji. Zato ne sudi druge, ar moreš krivo i nepravično suditi. Bolje za nje moli.