Neki za novcem pohlepan muž ukrao je u sredini pišačke zone pune ljudi jednoga poštara, ki je nosio pineze. Jur kratko potom je uhapšen, ar oni brojni prolazniki su naime mogli točno opisati kradljivca. “Kako ste mogli po lipom bijelom danu i pri toliki ljudi u pišačkoj zoni napasti poštara s pinezi?”, pitao je sudac. Odgovor kradljivca: “Ja sam vidio samo tolike pineze, ljude nisam upamet zeo!”
 

Pohlepnost zaslipljuje ter ugasi i isključi razum. Koncentriranje na objekt poželjenja učini, da sve ostalo postane nevidljivo, samo ovo jedino odredjuje opažanje i shvaćanje. To, ča pohlepni človik kani imati, daje svemu drugomu okolo njega izblijediti i izgubiti sjaj. Zato pelja pohlepnost u vezi bar kakovih stvari uvijek i do krivoga ocjenjivanja, ča naliže stvarnost. Ovo opažujemo u politiki, u gospodarstvu i u čisto normalnom žitku.

Pohlepnost tako pelja i tamo, da se već ne poznaju granice, da se misli, kako se sve more imati. “Svit ima dovoljno za potriboće svakoga, ali ne za pohlepnost svakoga.” Ova rič Mahatma Gandhija morala bi nas potaknuti na premišljavanje o stanju našega svita. Želja, da človik kani imati sve već od bilo čega, pelja tamo, da mora drugim oduzeti. Ki nije zadovoljan s tim, ča ima, ta neće biti ni zadovoljan s tim, ča kani imati, ar pohlepnost ima uvijek za cilj to “već”. Pritom pohlepnost ne pozna logike ter izostavlja iz oka i ograničenost žitka i zemlje. Skrb jedino valja cilju, da človik mora imati sve već od te poželjene stvari. Ovo dostkrat ima za posljedicu, da sam sebi škodi.
 

Jedan trgovac posudi si kod jednoga muža oslicu, da more odjahati u pustinu. Muž, ki je posudio oslicu, sumnji na njega i zaista: Trgovac zakopa kinč. Sada njega iskopa muž, ki je posudio oslicu. Kada trgovac opazi kradnju, ne ide na sud, nego k mužu, ki mu je posudio oslicu, ter si ponovno naruči oslicu za slijedeći dan - a veli, da je zakopao kinč i ga kani sada na duplo pomnožiti. Na to ov muž odmah vrati ukradjeni kinč u skrovišće, misleći da će plinj biti pomnožen. Ovako trgovac dostane svoj kinč najzad, a kradljivac ostane u svojoj pohlepnosti prez svega i ne dobene ništ.
 

Post more u ograničenju obrnuti pogled i pažnju na to, ča mi u pohlepnosti ne vidimo. Postiti naime znači: učvrstiti se u Bogu, da človik u svojoj pohlepnosti ne postane odvisan o nekoj stvari a slip za sve drugo.

slika: Pixabay