Dva znanstveniki dojdu iz gostionice, pred njimi na cesti leži muž, pun krvi, teško naranjen okrutnimi udarci. Na to veli jedan tomu drugomu: “Kako čemerno mora biti naše društvo, da doprimi ljude tamo, da ovako okrutno stuču druge. Mi se moramo odmah skrbiti za zločinitelja!” Oni projdu i ostavu naranjenoga prez pomoći ležati.
 

Ne razumite, prosim, krivo: Ali se dostkrat mi ne skrbimo već za zločinitelje nego za aldove. I ovo je važno, i zločinitelj je človik, a nekoga razumiti, ne znači odmah, odobriti njegov zločin. A zaista su dostkrat odbacivanja i odsudjivanja našega društva, ka dopeljaju do nečlovičnosti i okrutnosti i ka triba preminiti. Ali ona pred svim ne dopušćaju obraćanje.
 

Nije i prispodoba o zgubljenom sinu ovakovo sućutenje s zločiniteljem? Jur naziv kot zgubljeni sin ovo kaže. A pritom se on nije ni zgubio, nego on se je odlučio, da projde. Pred otputovanjem dao si je splatiti svoje jerbinstvo. Svisno je odibrao drugi način žitka, svoj neuspjeh mora sam sebi prepisati. Ne bi bilo zato bolje, dati ovoj prispodobi naslov “Milosrdni otac”, kako se to većkrat i čini? Konačno je otac glavna figura: On ne nek dopusti odlazak, nego to još i, kot se čini, i plaćanjem jerbinstva podupira, on čeka na povratak svojega sina, prez da ga želji na to prisiliti, on daje prirediti gošćinu sa svim, ča sliši svečevanju, s jilom, pilom i dari za svetak.
 

Ili ča je s drugim sinom: On je dobar i vrli ostao doma, djelao je, a sada dojde ta čemernjak, komu otac posvećuje toliku pažnju, i on je porinut u pozadinu. Ovde je razumljivo, da se on zbuni!
 

Ča ali zgubljenoga sina odlikuje, a zato je i naslov opravičen, to je njegova pripravnost na obraćanje. Spoznanje, da je krivo činio, do toga danas mnogi ne dojdu. Ar teško spade priznati, da se je odibrao krivi put. A k tomu još dojde zaufanje, da će ga otac razumiti. Već nego to: Otac ide pred onoga, ki se vraća domom. Da ovo ne razumi on sin, ki je doma ostao, kaže njegovu nezrelost, kako je i odlazak bio nezrelost. Otac, ki čeka, kani jednostavno, da se žitak obadvih ugoda, bar kakova bila i pretpovijest. Ne bi mi s Crikvom morali posredovati ljudem ovoga oca?

slika: Pixabay