Imati dobroga prijatelja je pravo bogatstvo. U njemu se človik otvori drugomu i dostane povjerenje. Ako si u nevolji, moreš se zaufati u prijatelja. Prijateljstvo je dar, ki se ne more kupiti, nima cijene. Človik mora čuvati svoje prijatelje, ne bi ih smio razočarati ili izdati. Klasična pelda izdaje prijateljstva u Svetom pismu je odnos Jezuša i Judaša. Gradili su prijateljstvo nekoliko ljet.

Judaš je poznavao svojega učitelja, njegove navade. Znao je, ča misli, kamo hodi, s kim razgovara, ča djela. Ćutio je njegove emocije i reakcije. U jednom nije sporazuman bio sa svojim učiteljem i izdao ga je. Ne znamo, ča je to bilo, ka očekivanja su ga razočarala, ali to je moralo biti ča velikoga. Izdaja se ne dogadja ni slučajno ni prez uzroka. Dolazi iz blizine i ima svoje argumente. Judaš je izgubio ča vridnoga, prodao je prijatelja ljudem, ki mu nisu postali prijatelji. Izgubio je učitelja, ali i druge apoštole. Ostao je sam. I na koncu je sam sebi presudio, brzo, prez kajanja, kaštigao se smrću.

Izdano prijateljstvo ima tešku posljedicu. Prijatelje pretvara u neprijatelje. Suprotivno kod Jezuša je njegova reakcija na izdaju. Kada se je Judaš pojavio na čelu onih, ki ga kanu uhvatiti, Jezuš ga naziva prijateljem. Nikoga tako nije nazvao, samo Judaša. Iako ga je Judaš razočarao, Jezuš ga zove prijateljem.

Pravi prijatelj je on, ki ti ostaje prijatelj i kada te dobro upozna.

slika: Copyright 2017, KNA GmbH, www.kna.de, All Rights Reserved, KNA-Bild