14. i 15. septembra je bilo skupno hrvatsko shodišće u Lovreti. Sigurno su si mnogi nakanili, da ćedu dojti u hodočasno mjesto, ali vrime nije služilo ov vikend. Ipak je bilo hrabrih ljudi, ki su se posadili u auto i došli Majki Božjoj u Lovretu, da ju pozdravu, da se zahvalu, da najdu mir. Nažalost su zbog čemernoga vrimena morali i hodočasniki-pišaki otkazati svoje shodišće, ar je puhao jak vjetar i godina je jako curila. Nažalost su morali organizatori za drugi dan i sajam otpovidati, ar je vrime bilo jako nesigurno.
 

Sveti očenaši su se molili od 18.00 ur, ke je predmolio dijakon Marinko Kelava. U 19.00 ura je začela sveta maša. Glavni celebrant mašnoga slavlja je bio vlč. Ignac Ivanšić u koncelebraciji hrvatskih svećenikov, a muzički su svetu mašu oblikovali kantor Štefan Matković iz Vorištana i Tamburica Vorištan. Bilo je jako lipo, viditi tamburaše u nošnji, ki su se oduševljeno pripravili na shodišće, da jaču Bogu na diku. Dobar znak je, da med tamburaši, jačkari ima čuda mladih, ča znači, da se moremo i moramo ufati u našu lipu budućnost, da je takovih, kim je važna hrvatska rič, kultura i tako i vjera. Tamburica Vorištan, ka ovo ljeto slavi 60 ljet postojanja, je dobar i lip primjer za nas sve, ar imaju mlade naraštaje, ki ćedu ufamo se i dalje gajiti, čuvati ono, ča je naše, a to je naše hrvatstvo.
 

Na početku je pozdravio sve nazočne domaćin p. Štefan Vukić OMV, ki je isto spomenuo, da mu je žao, da zbog čemernoga vrime nije mogao ni jednu grupu pišakov pozdraviti, ali moramo za dobro zeti, ar protiv vrimena ništ ne moremo. Na početku je sve nazočne pozdravila i ravnateljica hrvatskih shodišćev dr. Kristina Glavanić, ka je posebno pozdravila jubilara, slavljenika p. Štefana Vukića, ki ovo ljeto slavi srebrni jubilej, 25 ljet, da je stupio u red. U ime svih, ki su bili pri svetoj maši i u ime svih štiteljev željimo jubilaru Božji blagoslov, zdravlje i sve najbolje. Hvala mu za sve, ča je do sada djelao, napravio za Crikvu, za svoje vjernike i neka ga dragi Bog čuva a Blažena Divica Marija neka mu bude zagovornica na njegovom putu. Jubilar p. Štefan Vukić je uz kitice dobio jačku za dar. Jačka, s kom su ga tamburaši i jačkari u ime svih nas presenetili, je bila: Za vsaku dobru reč.
 

Glavni celebrant vlč. Ignac Ivanšić je sa svojom prodikom oduševio hodočasnike, kim morebit da ni na trenutak nije bilo dosadno. Glavna pitanja su se okretala oko toga, zač idemo na shodišće? Kakove su poslije reakcije? Ča znači Žalosna Majka za današnje ljude? Glavni celebrant je postavio i pitanje, zač se bojimo od žalosti, od tuge, kada je to dio našega žitka. Na postavljena pitanja je vlč. Ivanšić dao i svoj odgovor, a da su ljudi pazili, vidilo se je na reakcija.
 

Po maši se nije mogao ophod održati na otvorenom, po selu, nego se je održao pod krovom. Četiri muži iz Vorištana su nosili štatuu Blažene Divice Marije a pod peljanjem kantora Štefana Matkovića su se jačile lipe marijanske jačke. Po blagoslovu glavnoga celebranta vlč. Ivanšića se je začelo noćno virostovanje.
 

Hvala svim onim, ki su na bilo ki način pomogli oko organizacije ovoga shodišća. Lipa hvala domaćinu p. Štefanu Vukiću, glavnomu celebrantu vlč. Ignacu Ivanšiću, farnikom, dijakonom, ki su rado došli na shodišće, Tamburici Vorištan, kantoru Štefanu Matkoviću na skrbi, štiteljem, onim, ki su nosili štatuu Majke Božje i svim, ki su dali svoj doprinos, da se ovo shodišće lipo ugoda. Osebuljno zahvaljujemo ženam, ke su ostale i po maši na noćno virostovanje, da Majka Božja ne ostane sama.

Slike: - gk- i Rudi Schmidt, Tamburica Vorištan