Vazam je svetak žitka, svetak novoga početka. Ar goristanje Jezuševo jasno veli: Novo se je počelo. Nije smrt, škurina, zadnja rič u žitku, nego žitak i svitlost. Tako goristanje nije nek buduća vridnost, nije samo ča, ča valja po našoj smrti i po našem zemaljskom žitku, nego goristanje je vridnost sadašnjega žitka, se mora doživiti sada, u našem zemaljskom žitku. Vjera u goristanje Jezuša ne more i nesmi biti nek priznanje jednoga prošloga dogodjaja, nego mora se viditi i doživiti u konkretni čini našega žitka.

To su zapravo i rekli oni muži u grobu na Dan goristanja: “Čemu išćete živoga med mrtvimi? Nij ga ovde, ar se je goristao.” Križ i smrt Jezuševa stoju za “stari žitak”: za karanje, svadju, ubijanje, boj, neprijateljstvo, egoizam, i t.d. Tomu je Jezuš načinio konac. Svojim križem je prekrižio i skončao ta stari žitak. Goristanje je novi početak: skupni žitak, razumivanje, pomaganje, radost, zadovoljstvo.
 

Kad je Jezuš rekao na križu “Spunjeno je!”, kanio je s tim reći: Človičji žitak je moguć. Žitak u ljudskom tijelu, sa svimi slabosti i teškoćami, s betegi i nedostatki, s problemi i nerazumivanji je moguć. Moguće je, da človik živi u ovom slabom tijelu pun nedostatkov, a da je ipak srićan, zadovoljan. Moguće je svakomu človiku biti srićan i zadovoljan. Ključ tomu je križ! Ako akceptiramo križ i velimo “da” služenju, oprošćenju, biti mali, biti drugi, onda križ pelja k srići i zadovoljstvu. To je goristanje u “novi žitak” jur na zemlji, a da ne govorimo o goristanju po smrti k Bogu. To je Jezuš nam poručio na križu: Moguće je služiti; moguće je odreći se prednosti; moguće je biti drugi i poslužitelj; moguće je radovati se s drugim.

On je to živio i pokazao. Zato: “Spunjeno je!” Moguć je novi žitak za svakoga od nas.
 

Vazam je svetak žitka, novoga početka! Poufajmo se. Ne išćimo škurinu, smrt, nezadovoljstvo, nego svitlost, radost.

Ne zapovidati, nego poslušati.

Ne zdivati, nego dobro viditi.

Ne skupljati svitsko bogatstvo, nego diliti.

Ne kaniti biti prik drugoga, nego se podrediti.

Ne karanje i boj, nego razumivanje i mir.

Jezuš se je goristao. Njegov način žitka, njegov žitak s križem je peljao k goristanju. To valja i za nas. Danas. Primiti križ, na se zeti križ pelja i nas k goristanju i novomu žitku.
 

Dietrich Bonhoeffer piše: “Goristanje Kristuševo očituje, da imamo budućnost. Muka i smrt nisu zgubili ništ od svoje gorkoće, ali doživimo je u novom svitlu.”

Neka ada On sviti u nami.

Neka se Bog podiči i nami.