Kada gledamo tužnu situaciju u naši crikva, turobnu situaciju Crikve Europe, se moramo pitati, ćemo vrijeda i mi čuti te riči: “Najprije se je morala vam glasiti rič Božja”? Naše crikve su sve praznije. Sve manje ljudi ima želju, nedilju svečevati sa svetom mašom, a još manje želju po djelatnike pojti k maši. Da, zač mi kršćani ne vidimo i ne kanimo razumiti ta prelipi dar svete maše, kada smimo primiti Jezuša samoga. Njega Gospodina smimo prijeti u svoje tijelo, s Njim se smimo najuže združiti. Jur samo ta misao bi nas morala ispuniti velikom radošću, bi morala naš žitak dominirati.

A ča je u našem žitku? Ča dominira naš žitak, naše želje, naše ideje? Lip stan ili još i lipi stani, novi auto, ugodan odmor, velika plaća, i t. d. Svitsko dominira. Sve to, ča valja nek na ovom svitu, ča ćemo morati jednoč ostaviti i napustiti, da li kanimo ili ne.

Kada vidim u televiziji pri športu ili kakovom koncertu navijače (“fane”), se čudim, koliko mladih ljudi je, kim je ta momčad ili ta pjevač ili glumica čuda vridan. Pitam se, kako to nek financiraju, kako moru to platiti, kako si to moru priuštiti (“leisten”)? A izgleda, ide. A onda se pitam, koliki tih mladih ljudi se interesira, zanima za Rič Božju, za Rič Jezuša? Će li im šport, muzika, zabava pomoć u teški, peršonski situacija, u nevolji, u betegu? Nećedu oni, a nećemo li mi svi morebit čuti te riči “Najprije se je morala vam glasiti rič Božja”? Je morebit zato naša vjerska i crikvena situacija tako slaba, ar nismo poslušali na Rič Božju, ar nam Rič Boga nije išla k srcu?

Hvala Bogu ima i pozitivnih doživljajev: Kada je dr. Geošić predstavio svoj prevod Svetoga pisma, je rekao neki mladi človik: “Ako si morem kupiti “handy” za 5 i 600 €, zač ne onda Sveto pismo za 350”?!

Da. Koliko mi je ča vridno? Ča su vridnosti mojega žitka? Gdo je na prvom mjestu u mojem žitku?

Ćemo li mi u Europi izgubiti Rič Božju? Će li nam se zeti Rič Božja i glasiti ljudem u drugi zemlja i na drugi kontinenti?
Ča nas uči Jezuš u nediljnom evandjelju? “Moje ovce poslušaju glas moj!” Rič Božja, Rič Jezuševa je mišljena za svakoga človika. Rič Božju razumiti i živiti ne odvisi od školovanja, samo od naše dobre volje, od otvorenoga i pripravnoga srca. Prvi učeniki i apoštoli nisu bili - kot znamo - učni, študirani ljudi, nego obični ribari. Zato, ne dajmo si skinuti iz ruke najveće bogatstvo, najveći dar - Rič Božju!

Ar ča je Jezuš učio, to valja i danas: “Ja dajem žitak vječni!”.
Papa Ivan XXIII. je rekao: “Človik more svetac postati s biškupskom palicom u ruki, ali i s metlom.”