Kako je Jezuš vidio i razumio svoj žitak na ovom svitu? Ča je to bilo, da je mogao na križu reći: “Spunjeno je.”? Ako pogledamo na nediljno evandjelje, more odgovor na ova pitanja biti samo: Jezuš je došao na svit, da svidoči za Boga, ki je ljubav i da nas uči ljubav.

Zato je mogao reći “Spunjeno je.”:
-  ar mu se je ugodalo, da do zadnjega hipca u ljudskom tijelu ljubi Boga, iako je doživio teške situacije, da je rekao “Zač si me zaostavio?”;

- ar je znao oprostiti svakomu - i Petru, i Judašu, i svakomu neprijatelju, još i onomu, ki je kanio njegovu smrt. I molio je za nje: “Oče, oprosti im, ar ne znaju, ča činu.“ (Lk 23,34)
 

Zato more Jezuš reći, da je njegova smrt “proslavljenje”! (ili ispunjenje), ar je konsekventno ljubio, ča do smrti. Zato i veli: “Novu zapovid vam dajem, da ljubite jedan drugoga …”.

Kako je Jezuš živio, to je Božja ideja od človika. Jezuš je ta “novi človik”! Mislim, to vidi i sveti Ivan, 2. nediljno štenje, (Otkr 21), kada govori o novom nebu i o novoj zemlji.

Svi mi smo pozvani, da velimo “da” tomu putu Jezuševomu i njegovoj zapovidi ljubavi.
 

Geslo Svitskoga dana molitve za duhovna zvanja je ljetos: “Budi, ča bi mogao biti!” Zanimljivo je ovo geslo i govori mi iz srca. Svaki od nas je stvoren od Boga. Da, sve je stvoreno od Boga! I mi smimo vjerovati, da Bog predvidja sa svakim i sa svim ča konkretnoga. Teško nam je to misliti i si predstaviti. Ali tako je. Neka nam Bog jača osvidočenje i vjeru.

Ča je ada kip, koga ima Bog o meni, o tebi, o človiku? Ku ideju ima Bog o nami? Kakov neka budem? Kakov neka nastanem?
 

Ako poslušamo na Jezuša, onda je to jasno: Budi človik ljubavi. Budimo ljudi ljubavi. To nam je dao kot novu zapovid!

Pitanje, ko si moramo svenek iz nova postaviti je ada: Jesam li človik ljubavi? Jesu li moje odluke u duhu ljubavi? Je li se u mojem govoru, u moji čini doživi ljubav?
 

Ima li kriterije ljubavi? Da. Na peldu:

Ne zapovidati, nego poslušati.

Ne zdivati, nego dobro viditi u drugom.

Ne suditi, nego razumiti.

Ne skupljati svitsko bogatstvo, nego diliti.

Ne kaniti biti prik drugoga, nego se podrediti.

Ne karanje i boj, nego pomaganje i mir.

Koliko smo zaistinu ljudi ljubavi, to će jedino Bog suditi i odlučiti. Budimo iskreni; mi znamo igrati, glumiti ljubav. Moremo se pretvarati, da ljubimo. Koliko naši čini dojdu iz srca, to zna samo Bog!

Trudimo se, da živimo kot novi človik, da odgovaramo tomu, kako nas je Bog zamislio, da budemo, kako bi mogli biti.