Jezuš je učenikom lipo rekao: “Kad bi me ljubili, veselili bi se, ča idem k Ocu.” (Iv 14,28)

S tim On povezuje, da nam stoprv onda more poslati Duha Svetoga, onda, kada je kod Oca, kada je u nebu. Na tu istinu, na žitak kod Boga, nas Jezuš upozorava, da ne visimo preveć na ovom žitku, da ne visimo preveć na zemaljskom, ča ćemo i ča moramo jednoč ostaviti. Ar dokle visimo na zemaljskom, ne moremo biti otvoreni za Boga, za Njegovo djelovanje. Onda Bog nima, onda Duh Sveti nima šansu, da u nami ča prouzrokuje. Žaja i želja za Bogom, mora ruku u ruku pojti s pripravnošću, odreći se svitskoga. Ar, kako ću oprostiti drugomu, ako sam zbantovan, kako ću popustiti, ako visim na zemaljskom?
 

Pri svojem prvom skazanju goristali Jezuš veli: Primite Duha Svetoga na oprošćenje grihov. (Iv 20,23) To je, ča Jezuš prosi i čemu je obećao pomoć Duha Svetoga:

. da oprostimo,

. da popustimo,

. da novo počnemo,

. da drugomu človiku dajemo novu šansu,

. da skupno išćemo i naglasimo.

Kada ovako živimo, onda će biti Duh Sveti s nami i će nas peljati i učiti, da diblje i bolje razumimo Boga (Iv 14,26). Ali važno je, da mi počnemo, da smo akteri, ki pokušavaju volju Božju ostvariti. Ne čekati, da će Bog početi.

Kada je umro neki mudri učitelj, su pitali jednoga od njegovih učenikov: “Ča je bilo za vašega meštra i učitelja najvažnije?” A on je odgovorio: “To, s čim se je uprav bavio!”
 

Nikada nećemo sve razumiti i imati odgovor na sva pitanja; ni jedan človik, niti cijelo človičanstvo. Ali kada pokušavamo, rješiti probleme, zadaće i pitanja, onda ćemo Duha Svetoga doživiti kot pomoćnika i učitelja. To je Jezuš obećao: “Neću vas ostaviti kot sirote; dojt ću k vam” (Iv 14,18). Pokušavajmo u Njegovom duhu živiti i činiti, onda će On zavladati u nami.

Paul Tillich piše: “Božji duh je pred svim moć, moć, ka goni človika, da raste prik sebe i da dostigne, ča sam ne more dostignuti: a to je ljubav, ka je veća od svih drugih darov; to je istina, u koj nam se otvori dibina naše biti; to je svetost, u koj se manifestira, da doživiti Najviši (sam Bog).“
 

Tako. Vjerujmo i ufajmo se u moć Božju, u Duha Svetoga. Mislimo nek na prvi svetak Duhov, kad su zastrašeni učeniki otvorili vrata i počeli svidočiti za Jezuša. Oni neučni ljudi su najednoč znali govoriti i prodikovati. Zapravo ne oni, nego Duh Sveti u nji.

A to valja i danas.

Nismo sami. On, Bog Otac, Jezuš u nami - po Duhu Svetom. Budimo pripravni za čudesa.