1. Štenje Knjige proroka Izaije
Iz 11,1-10
|
1. Štenje Knjige proroka Izaije
1 U on dan: Pognat će mladica iz panja Jeseja i cvijet će procvitati iz njegovoga korena. 2 Na njem će počivati duh Gospodinov, duh mudrosti i razuma, duh savjeta i jakosti, duh znanja i pobožnosti, 3 i napunit će ga duh straha Gospodinovoga. Neće on suditi po vidjenju očiju niti odlučiti po govoru ljudi, 4 nego po pravdi će suditi krotkim na zemlji. Šibom svoje riči pobit će nasilnika i dahom usnic svojih će zničiti bezbožnika. 5 Pravda će mu biti pas oko bokov njegovih i vjera povez na kuki njegovi. 6 Tada će vuk prebivati s janjetom a ris ležati s kozljem, tele, lav i ovca ćedu se skupa pasti, mali dičak će ih čuvati. 7 Krava i medvidica ćedu se zajedno pasti i mladi njihovi ćedu skupa ležati, a lav će žerati slamu kao govedo. 8 Nad kačinjom škuljom će se igrati ditešce i svojom rukom će posigati u kačinju utlinu. 9 Zlo se više neće činiti i neće se već umarati na svoj svetoj gori mojoj, ar zemlja će biti puna spoznanja Gospodinovoga kot je morje puno vode. 10 U on dan: Potomac Jesejev postavit će se narodom kot zlamenje i narodi ćedu se utikati k njemu i njegovo prebivališće bit će slavno. |
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Rim 15,4-9
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Braća! strpljivošću i batrenjem Pisma očuvamo ufanje. 5 A Bog strpljivosti i batrenja neka vam dá, da složno mislite med sobom po volji Jezuša Kristuša; 6 da jednodušno jednimi usti dičite Boga i Oca Gospodina našega Jezuša Kristuša. 7 Zimajte se jedan za drugoga, kako se je i Kristuš zeo za vas na diku Božju. 8 Ja naime velim: Kristuš je nastao sluga obrizanja, da posvidoči istinitost Božju, da se spunu ocem dana obećanja. 9 A pogani da diču Boga zbog milosrdnosti, kot je pisano: “Zato ću te hvaliti med narodi, Gospodine, i spivati imenu tvojemu.” |
1 U oni dani došao je Ivan Krstitelj prodikovati u pustinu
Judeje govoreći:
2 “Činite pokoru, ar se približava kraljevstvo nebesko.
3 Ovo je on, za koga je rekao prorok Izaija govoreći: ‘Glas
onoga, ki kriči u pustini; pripravite put Gospodinov,
poravnajte staze njegove!’”
4 Ivan je pak imao pratež od dlake kamiljine i kožni pas
okolo bokov svojih, a hrana mu bišu skakavci i lozni med.
5 Onda je vandošao k njemu Jeruzalem i sva Judeja i sva
krajina okolo Jordana.
6 I kad su ispovidali grihe svoje, on je je u Jordanu krstio.
7 Videći pak kako mnogi farizeji i saduceji šetuju k njegovomu
krstu, reče im: “Kačja legla! Gdo vas je podučio,
da se ugnete srdi, ka dolazi?
8 Činite zato vridan sád pokore,
9 i nekate med sobom govoriti: Imamo oca Abrahama! Ar
vam velim, da Bog more Abrahamu iz ovoga kamenja
zbuditi sine!
10 Jur je vržena sikira na žilje stabalja. Svako stablo, ko
dobroga sáda ne nosi, isići će se i u oganj hititi.
11 Ja vas krstim samo vodom za pokoru; ali on, ki ima za
manom dojti, jači je od mene: ja nisam vridan da mu prinesem
obuću njegovu: on će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.
12 On ima vijaću lopatu u svojoj ruki, i očistit će škadanj svoj,
i spraviti pšenicu svoju u žitnicu, a plive će požgati u
neugasljivom ognju.”
Pripjevni psalam
Ps 72 (71),1-2.7-8.12-13.17
|
U dani njegovi cvast će pravica i obilje mira.
1 Bože, sud svoj daj kralju * i pravdu svoju kraljevom sinu. 2 Da sudi pravično narodu svomu * i siromahom tvojim u pravdi.
7 U dani njegovi cvast će pravica, * i dok bude miseca, obilje mira. 8 I vladati hoće od morja do morja, * od rijeke do svih granic svita.
12 On će ubogoga spasiti, kada zdihava, * i siromaha, komu pomoćnik manjka. 13 Smilovat će se nevoljnim u stiski * i spasiti dušu ubogim.
17 Blagoslovno da bude ime njegovo do vijeka, / dok sunce sviti, ime njegovo ostaje,* blagoslovna su u njem sva plemena zemlje. |
U adventskom vrimenu doživljamo u duhu činjenicu, da se približava k nam On, ki je pun Duha Svetoga. Živi Bog sada dohadja u zemaljskom liku kot “mladica iz panja Jeseja”. Njegov dolazak je jedini i konačni. Polag prvoga štenja označuju tri stvari ov dolazak: pred svim punina Duha Gospodinovoga, ki onoga, ki dolazi, osposobljuje za druge dva: za razdvojući sud siromahov i ostavljenih protiv silnikov i grišnikov, i za ostvarenje nadzemaljskoga mira, ki minja cijelu prirodu i človičanstvo.
Duh mudrosti i spoznanja, ki ispunja onoga, ki dohadja, izlijan je u svit, tako da je on “pun spoznanja Gospodinovoga, kot je morje puno vode”. Pokidob je pun spoznanja i ima Duha, upotribljava ga na sudjenje i dili ga, da ispuni svit svojim Duhom. Bogospoznanje u Bibliji ne znači nikakovo teoretsko spoznanje, nego prožetost najdibljim shvaćanjem (onoga), ki je Bog, a to spoznanje je mir u Bogu, sudjelovanje na miru Božjem.
Evandjelje pokazuje Prethodnika u punoj djelatnosti. On pripravlja put onomu, ki dohadja, da posluša priznanje grihov ljudi i da je pokrsti u pogledu Većega, ki dolazi za njim. Oni se pripravljaju za onoga, ki dolazi. Ne postoji zaufanost u čistu prošlost, u rodbinsku pripadnost Abrahamovomu potomstvu. Krstiteljeve riči: “Bog more iz ovoga kamenja zbuditi sine Abrahamove” - stvarno su proročke: za Židove su to kamenje poganski narodi. On, ki dolazi pun Duha, more od njih učiniti dicu Božju. Ivan se hiti pred njegove noge u najdibljoj poniznosti, ar će On namjesto vodom krstiti Duhom Svetim i ognjem. Oganj je sam Bog, oganj je božanske ljubavi, ku će on “hititi na zemlju” (Lk 12,49). Oganj spali svaku sebičnost u duša, oganj ljubavi, ki će u isto vrime biti oganj suda za one, ki ne želju ljubiti, ki su plive: “plive će požgati u neogasljivom ognju”. Bog je oganj, ki zničava. Gdo ne želji izgoriti u njegovom ljubavnom ognju, oko toga će oganj vječno goriti.
Ta ljubav je mnogo viša od farizejskoga (zakonskoga) i saducejskoga (liberalnoga) morala. Moral, koga ne vršimo ljubavnim ognjem, Duhom Svetim, neće se suprotstaviti onomu, ki želji svoj škadanj očistiti vijaćom.
Ljubavni oganj, koga donese On, koga pelja Duh, nadmašiva Izraela i zahvaća svit. Ljubavom se k jedinstvu pripeljaju izibrani Židovi i još ne izibrani, ali sada pripušćeni pogani. Pavao u drugom štenju potribuje od obadvih, da se zimlju jedan za drugoga, kako se je i Kristuš zeo “za nas” na diku Stvoritelja, ki je nas sve stvorio u pogledu svojega Sina. Sin ostvaruje obadvoje: istinitost Božjega Zakona, ispunjajući u svojoj zemaljskoj egzistenciji sva proročtva, i Božju milosrdnost u odnosu na sve, ki ništ ne znaju o Savezu. Donositelj će Duha, koga Izaija vidi da dolazi, učiniti, da na zemlji zavlada uistinu božanski mir. Ako narodi kanu, kako se prorok ufa, tražiti tu “mladicu iz panja Jeseja”, onda će i nje ispuniti “Duh poznavanja Boga”, u kom miru se “zlo više neće činiti”.