1. Štenje Knjige Izaije proroka
Iz 49, 3.5-6
|
1. Štenje Knjige Izaije proroka
3 Gospodin mi je rekao: Sluga moj si (Izraele), po tebi ću se proslaviti. 5 A sada mi veli Gospodin, ki me je od majkinoga krila za svoga slugu stvorio, da dopeljam Jakova domom k njemu i da se Izrael skupaspravi oko njega. Ovako sam počašćen u očima Gospodinovi i Bog moj je moja jakost. 6 Rekao je: Premalo je to, da si sluga moj samo zato, da podigneš Jakovjeva plemena i dopeljaš najzad izbavljenike Izraelove. Postavit ću te i za svitlost narodom, da dosiže spas moj ča do kraja zemlje. |
2. Štenje Prvoga Pisma svetoga Pavla Korintijanom
1 Kor 1, 1-3
|
2. Štenje Prvoga Pisma svetoga Pavla Korintijanom
1 Pavao, s voljom Božjom, pozvani apoštol Jezuša Kristuša, i brat Sosten, 2 Crikvi Božjoj, ka je u Korintu, posvećenim u Kristušu Jezušu, pozvanim svetim sa svimi skupa, ki zazivaju ime Gospodina našega Jezuša Kristuša na svakom mjestu, na njihovom i na našem. 3 Milost vam i mir od Boga Oca našega i Gospodina Jezuša Kristuša. |
29 U onom vrimenu zagleda Ivan Jezuša, kot k njemu dohadja,
i reče: „Nut, ovo je Agnjac Božji, ki odnimlje grihe svita!
30 Ovo je on, za koga sam rekao: 'Za manom će dojti človik,
ki me je pretekao, ar biše prije mene.'
32 I Ivan je dao slijedeće svidočanstvo: „Vidio sam Duha,
kako dohadja s neba kot golub i ostane nad njim.
33 I ja ga nisam poznavao, ali on, ki me je poslao, da krstim
vodom, rekao mi je: 'Na koga budeš vidio, da se spušća
Duh pak ostane nad njim, to je on, ki krsti Duhom Svetim!'
34 Ja sam to vidio i svidočim: Ov je Sin Božji!“
Pripjevni psalam
Ps 40 (39), 2 i 4ab. 7-8a. 8b-9.10
|
Evo dolazim, Gospodine, da spunim volju tvoju. 2 Na Gospodina teško sam čekao, k meni se j' prignuo, * moj krik je posluhnuo. 4 I metnuo na usta pjesmu mi novu, * hvalospjev nášemu Bogu. 7 Žrtve ni aldova hotio nisi, * potpune žrtve ni paljenog blaga ne kaniš. 8 Ali svoja ušesa otvório si mi.
Tako j' u svesku Knjige písano za me:/ 9 Slast mi je, Bože moj, volju tvoju činiti, * i Zakon tvoj u mojem je srcu.
10 U velikom spravišću pravdu sam glasio; * ti znaš, Gospodine, ust svojih nisam zatvorio. |
Prošla nedilja je bila svetak Krsta Gospodinovoga. Ova nedilja valja za prvu nedilju kroz ljeto. Tema evandjelja druge nedilje kroz ljeto A je svidočanstvo Krstitelja o Jezušu. Jezuš je obljubljen Božji sluga (1. štenje), ki je “pomazan” Duhom, odavle ime Mesijaš (hebrejski: másijah; grčki: khristos = Gesalbt). Nediljno evandjelje govori o Krstitelju, na koliko svidoči o tom dogodjaju. Tako jako je zaposlen svidočanstvom, da evandjelist sv. Ivan, za koga je “svidočanstvo” središnji pojam (Očevo, Mojzeševo, Krstiteljevo, učeničko svidočanstvo za Jezuša, Jezuševo svidočanstvo za njega istoga), niti ne spominja krsni čin. Krstitelj je toliko okrenut svidočanstvu većega od sebe, da njegova vlastita djelatnost stvarno nije vridna spomena: “On mora postati sve veći, a ja sve manji” (Iv 3,30). Cijelo njegovo biće i djelovanje pokazuje buduće, biće i djelovanje nekoga drugoga.
Položaj svidoka je stranjski. Vjerojatno je mnogo poznavao Jezuša, s kim je (polag Luke) bio u rodbini, kot človik. Ako medjutim veli: “nisam ga poznavao”, to znači: nisam znao, da je Izrael očekivao toga poniznoga stolarovoga sina. On to ne zna, ali zarad svojega vlastitoga poslanja ima trokratno pred-znanje. Zna najprije da je on, ki dohadja za njim, važan, još već jedini važni, ar “biše pred njim”, neki dakle, ki dolazi iz Božje vječnosti. Na ov način on pozna prolaznost svojega poslanja. (Ne zna, da je on kot prethodnik primio svoje poslanje jur u majčinom krilu od ovoga Nasljednika). Zna, na drugom mjestu, sadržaj svojega poslanja: zna, da je njegov krst vodom odredjen, da Izraelu nazvisti onoga, ki mora dojti.
Zna zato sadržaj svojega poslanja, iako ne zna cilj i ispunjenje. I treto, primio je stav prema shvaćanju dolaska toga ispunjenja: golubica Duha, ki dohadja i ostane na izabraniku. Svim trim predznanjem Ivan more stignuti do cjelovitoga svidočanstva: ako je “bio pred manom”, on triba dojti odozgor, od Boga: “Svidočim, on je Sin Božji”. Ako on, ki dohadja, krsti Duhom Svetim, onda on kot “Agnjac Božji odnimlje grihe svita”. Od različnih znakov do ovoga zaključka je najveći Krstiteljev doprinos. Preuzima Izaijino proročtvo: “Postavit ću te za svitlost narodom, da dosiže spas moj do kraja zemlje” (1. štenje) i još ga nadvisuje.
Krstitelj je pelda za svidočanstvo kršćanov, ki na drugi način moraju biti prethodniki onoga, ki dolazi za njimi (prisp. Lk 10,1: poslaniki idu na mjesto, kamo Jezuš kani dojti) i njegovi svidoki. Pavao je blagoslavlja u drugom štenju. O Jezušu oni znaju već nego je znao Krstitelj, ali moraju se zadovoljiti s tim, ča im je dano i ča im je obećano. Na početku oni istotako ne poznaju opširno posvidočenu osobu, kako će je jednoga dana poznati na osnovi izvršenja njihove zadaće. Čim bolje ispunimo svoje poslanje, tim ćemo se veći podizati iznad našega maloga truda kot uvijek-najveći. Spoznamo vlastitu nevažnost i prolaznost, ali ćemo u isto vrime proživljavati radost zbog činjenice, ča smo mogli po milosti sudjelovati na ispunjenju Kristuševe glavne zadaće: “Ovo moje veselje se je zapravo ispunilo” (Iv 3,29).