1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
1. korizmena nedilja/ liturgijsko ljeto A
Datum:
26.02.2023
|
1. Štenje Knjige Postanka
Post 2,7-9;3,1-7a
|
1. Štenje Knjige Postanka
7 Gospodin Bog je stvorio človika iz zemlje-oranice, i udahnuo mu dah života u njegovo lice. Tako je postao človik živim bićem. 8 Gospodin Bog zasadio je u Edenu, na istoku vrt, smjestio u njega človika, koga je stvorio. 9 Gospodin Bog je učinio, da izrastu iz zemlje svakovrsna stabla pogledu zamamljiva i s divnim sádom, a nasred vrta stablo života i stablo spoznanja dobra i zla. 1 Kača je bila lukavija nego bar ko zvire poljsko, ko je stvorio Gospodin Bog. Pitala je ženu: Je li je vam Bog zaista rekao: Ne smite jisti s nijednoga stabla u vrtu? 2 Žena je odgovorila kači: Sadje sa stabalj u vrtu smimo jisti; 3 samo za sád onoga stabla, ko je nasred vrta, rekao je Bog: Od toga ne smite jisti, niti se ga dotaknuti, drugačije ćete umriti. 4 Nato je kača rekla ženi: Nikako nećete umriti. 5 Ar Bog zna dobro: Da čim jili budete od njega, otvorit hte vam se oči; bit ćete kot Bog i raspoznat dobro i zlo. 6 Onda je žena vidila da bi dobro bilo jisti od stabla, da je stablo pogledu zamamljivo i vabi človika, da mudar postane. Zela je od njegovoga sáda i jila; dala je i mužu svojemu, ki je bio kod nje, i jio je i on. 7 Onda su im se obadvim otvorili oči. I kad su upoznali da su goli, spletu figovo lišće i načinu sebi pregače. |
|
2. Štenje Pisma sv. Pavla Rimljanom
Rim 5,12-19 ili Rim 5,12.17-19
|
2. Štenje Pisma sv. Pavla Rimljanom
Braća! smrt, tako je prišla smrt na sve ljude, ar su svi u njem zagrišili. 17 Ar ako je zbog prestupka jednoga vladala smrt po jednom, za mnogo već ćedu oni, ki primaju obiljnost milosti i dar opravičenja, vladati u žitku po jednom Jezušu Kristušu. 18 Kako je dakle došlo po grihu jednoga človika odsudjenje na ljude, tako je došlo po pravičnom činu jednoga (po križnom aldovu Kristuša) za sve ljude opravičenje, ko daje žitak vječni. 19 Ar kako su neposlušnošću jednoga človika mnogi postali grišniki, tako ćedu i poslušnošću jednoga mnogi postati pravični. |
Evandjelje po Mati
Mt 4,1-11
1 U onom vrimenu otpelja Duh Jezuša u pustinu, da bi ga
iskušao vrag.
2 I kada se je četrdeset dan i četrdeset noći postio, zagladio je.
3 I pristupivši k njemu skušavac reče mu: “Ako si Sin Božji,
reci, da postane ovo kamenje kruhom.”
4 On odgovori: “Pisano je: Ne živi človik o samom kruhu,
nego o svakoj riči, ka dohadja iz ust Božjih!”
5 Onda ga zame vrag gori u sveti varoš i postavi ga na vrh
crikve
6 i reče mu: “Ako si Sin Božji, spusti se doli, ar je pisano:
‘Zapovidao je andjelom svojim zbog tebe, i nosit ćedu te na
ruka, da se kade ne potrkneš u kamen nogom svojom.’
7 Reče mu Jezuš: “Pisano je opet: ‘Ne skušavaj Gospodina,
Boga svojega!’
8 Opet ga zame vrag sa sobom gori na jako visoki brig i
pokaže mu sva kraljevstva svita i diku njihovu i reče mu:
9 “Sve ovo ću ti dati, ako upadeš pred manom ter mi se
pokloniš!”
10 Onda mu reče Jezuš: “Othadjaj od mene, Satan, ar je
pisano: ‘Gospodinu, Bogu svojemu se klanjaj i nek njemu
samomu služi!’
11 Onda ga ostavi vrag, i nut pristupili su andjeli i služili
mu.
|
Pripjevni psalam
Ps 51 (50),3-4.5-6a.12-13.14 i 17
|
Smiluj nam se, Gospodine, ar smo zagrišili. 3 Smiluj mi se, Bože, po svojoj milosrdnosti * i po velikom svojem milosrdju uništi moju grihotu. 4 Operi me čisto od moje krivice, * od griha me moga očisti.
5 Jer svoju krivicu priznajem * i grih moj je svagda pred manom. 6 Tebi samomu, tebi jesam zagrišio, * pred tobom zlo sam učinio.
12 O Bože, čisto srce mi stvori * i duh okripljen u meni obnovi. 13 Odbacit me neka od lica svojega, * uskratit mi neka svog svetoga Duha.
14 Vrati mi radost spasenja svoga, * pripravnim me duhom ojačaj. 17 Otvori, o Bože, usnice moje i usta moja tebi hte glasiti slavu. |
Predigt
Mag. Ivan Vukčević
Autor:
Novi Adam
Kada bi paralelno čitali početak Staroga zavjeta i početke Evandjelja svih četirih evandjelistov (iako različito, svi opisuju Njegov dolazak), vidili bi paralelu Stvaranja, početka, novih prilikov, radosti Božje. Ta radost pri stvaranju prvoga človika Adama i žene Eve, bio je koruna stvaranja svita. Bog je stvorio človika, ne kot slugu nego kot svoje stvorenje, na vlašću sliku, nekoga s kim će moći da razgovara, s kim će moći svitom mudro da upravlja. S druge strane, radost Božja i radost neba očitovala sa urbi et orbi, kada je na svit od Marije došao Spasitelj i Otkupitelj. On je bio novi Adam, ne samo človik, nego - novi človik. On ki će ispraviti staroga človika. I dati mu novi smisao.
Iako se osobom u biološkom smislu postaje prijećem, človikom rodjenjem, njegovo zrejanje u ljudskosti je slijed, ki je predvidjen ontogenetskim razvojem: faktor obitelji, društva, obrazovanja i životnih okolnosti. Sve ove stavke nisu konstantne i moru se minjati. Ali ostaje jedna konstanta: Bog kot točka našega spajanja.
Evandjelje 1. korizmene nedilje/A zapravo nam pokazuje, kako novi Adam, Jezuš, u ime cijeloga človičanstva pokazuje vragu novo lice človika: onoga ki sada ima snage pronajti, da vridnosti ke vrag nudi, nisu već bitne. A ove vridnosti, isto tako i u židovskoj tradiciji, držu se za koren zla: poželjenje tijela, poželjenje očiju i oholost. Ne bi tribalo Jezušev susret promatrati kot djavolsku naivnost ili Jezuševu laku supremaciju. Naprotiv, ovo je bio prvi susret novoga človika i njegovoga najvećega protivnika, u jednom dinamičnom dramskom dijalogu. Vrag je nastupio sam. A Jezuš je svoje riči izgovorio u ime svih nas. To je bilo odricanje, ko je jur unaprijed izrečeno, grih ki je jur odsudjen a spasenje obećano.
Dragi vjerniki, korizma nije vrime, ko potiče na kampanjsku, sezonsku pobožnost. Ona nije vrime, ko nas ograničava, da 40 dani putujemo zajedno s Jezušem kroz pustinju. Naprotiv - korizma je poticaj na novi iskorak u vjeri, jačanje u odluka i borbi sa samim sobom, poticaj da naš hod s Jezušem bude iskren i otvoren, kot i dijalog s Njim. Ar nam je u ovom primjeru skušavanja pokazao i oružje i instrumenat, kako da pobjedimo svaku napast i skušavanje: post, odricanje, djela milosrdnosti i molitvu. Zato je i boraviti s Jezušem u ovoj korizmi zaista bitno.
Pobjeda na Križu je garant pobjede novoga človika. Jezuševo izmučeno i krvavo lice - naše je novo lice. Zato se ne tribamo bojati, kada nas vrag i rani i povrijedi, ar te rane, koliko god bi krvarile, znak su, da se borimo. A to znači, da smo živi i odlučni, boriti se do kraja za neuvehnuti vijenac slave, ki nam je jur unaprijed pripravljen. Zato: samo hrabro, kroz vašu životnu korizmu.
