1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
4. korizmena nedilja/ liturgijsko ljeto A
Datum:
19.03.2023
|
1. Štenje Prve knjige Samuela
1 Sam 16,1b.6-7.10-13a
|
1. Štenje Prve knjige Samuela
1b U oni dani rekao je Gospodin Samuelu: Napuni uljem svoj rog i hodi da te pošaljem k Izaju u Betlehem, ar sam si izibrao izmed njegovih sinov jednoga za kralja. 6 Kad nutar stupi, zagledao je Elijaba i mislio u sebi: Sigurno je ov, ki stoji pred Gospodinom, njegov Pomazanik. 7 Ali Gospodin reče Samuelu: Ne gledaj na njegovo lice, ni na njegovu veličinu, ar sam ga zahitio. Božje oko drugačije gleda, nego človik. Človik gleda na oči, a Gospodin gleda ča je u srcu. 10 Tako dopelja Izaj sedmero sinov svojih pred Samuela, ali Samuel veli Izaju: Gospodin nije izibrao nijednoga od ovih. 11 Onda reče Samuel Izaju: Jesu li ovo svi tvoji sini? On odgovori: Još je jedan, najmladji, ki čuva ovce. Samuel reče Izaju: Pošalji po njega i daj ga dopeljati, ar se nećemo sjesti k stolu, dokle on ne dojde. 12 Pošalje dakle po njega i ga dopelja. A David je bio črljenkast, krasnoga izgleda i snažnoga lica. Onda veli Gospodin: Stani se, pomazaj ga, ar on je! Samuel je dakle zeo rog s uljem i pomazao ga usred njegove braće. Onda se je spustio duh Gospodinov na Davida i obuzeo ga od onoga dana i u budućnosti. |
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Efežanom
Ef 5,8-14
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Efežanom
Braća! 8 Bili ste nekada škurina, a sad ste svitlost u Gospodinu. Živite kot dica svitlosti! 9 Ar sád svitlosti je u svakoj dobroti, pravici i istini. Išćite, ča je Gospodinu ugodno. 11 I ne budite dioniki nerodnih djel škurine, nego je bolje ukarajte. 12 Ar ča oni u otajnom činu, to se ni sprogovoriti ne dostoji. 13 A sve, ča se ukara, očituje svitlost; ar sve, ča se očituje, je svitlost. 14 Zato je rečeno: Zbudi se, ki spiš, i stani se gori od mrtvih, i rasvitit će te Kristuš. |
Evandjelje po Ivanu
Iv 9,1-41 ili kraće: Iv 9,1.6-9.13-17.34-38
1 U onom vrimenu mimogred vidio je Jezuš človika slipoga
od rodjenja.
6 Rekavši ovo pljunuo je na zemlju, načinio blato od slin i
namazao blatom oči njegove.
7 Reče mu: “Poj i umij se u ribnjaku Siloe” - ča zlamenuje
“Poslani”. - Prošao je dakle i umio se i kad se je vratio,
je vidio.
8 A susjedi i ki su ga prije vidili, da je bio prosjak, su govorili:
“Nije li ovo on, ki je sidio i prosjačio?”
9 Jedni su govorili: “On je!” Drugi pak: “Nije, nego spodoban
mu je!” On pak reče: “Ja sam!”
13 Dopeljaju k farizejem onoga, ki biše slip.
14 A bila je subota, kad je Jezuš načinio blato i otvorio mu oči.
15 Onda su ga opet pitali farizeji, kako je progledao. A on
im reče: “On človik mi je namazao blata na oči, umio
sam se i vidim.”
16 Tada su govorili neki od farizejev: “Nij ov človik od Boga,
ar ne svečuje subotu.” A drugi rekoše: “Kako more grišan
človik činiti ovakova zlamenja?” I nastane nesloga med
njimi.
17 Velu opet slipomu: “A ti ča veliš od onoga, ki ti je otvorio
oči?” On odgovori: “Prorok je!”
34 Odgovorili su mu: “Vas si u grihu rodjen, pak ti da učiš
nas?” I hitili su ga van.
35 Dočuo je Jezuš, da su ga hitili van. Kad ga je našao, reče
mu: “Vjeruješ li u Sina Božjega?”
36 On odgovori: “Gdo je (ta), Gospodine, da vjerujem
u njega?”
37 Reče mu Jezuš: “I vidio si ga, i ki se s tobom pomina, on je!”
38 Nato ozdravljeni odgovori: “Gospodine, vjerujem!”
I spao je na kolena i klanjao mu se.
39 Jezuš nastavi: “Ja sam došao na sud na ov svit, da vidu,
ki ne vidu, a ki vidu, slipi postanu.”
40 Čuli su ovo neki od farizejev, ki su bili s njim ter ga pitaju:
“Ča smo i mi slipi?”
41 Reče im Jezuš: “Kad bi bili slipi, ne bi imali griha, ali vi
velite: ‘Mi vidimo!’ Zato vaš grih ostaje.”
|
Pripjevni psalam
Ps 23 (22),1-3a.3b-4.5.6
|
Gospodin je pastir moj, manjkat mi ništa neće.
1 Gospodin je pastir moj, manjkat mi ništa neće: * Na pašnjake me smjesti zelene. 2 K vodam me tihim vodi on * i kripi moju dušu.
3 Upravlja me po staza pravice * zbog imena svojega. 4 I da bih morao gaziti po mračnoj dolini, * zla se ja ne bojim, jer ti uza me si. Tvoj štap i palica tvoja * meni su utjeha.
5 Pred očima mi stol prostreš * protiv onih, ki trapu mene. Namažeš uljem glavu mi * i kalež prepun pružiš mi.
6 Neka me samo pratu milost tvoja i dobrota * sve dane žitka moga. I stanovat ću dobom najdužom * u stanu Gospodinovom. |
Predigt
Ki je kriv?
Autor:
mmag. Ivan S. Vukčević
Mi, ljudi, kada se sastanemo s teškimi životnimi problemi, a posebno s betegom, počnemo odmah iskati krivca za to stanje. To more tako daleko pojti, da smo skloni misliti, da je naše stanje konsekvencija nekoga našega griha iz prošlosti, griha naših roditeljev ili obitelji. Dakle, da putem bolesti pokoru činimo zbog griha drugih. I nekada je primitivan pra-človik gledao dogodjaje u prirodi na takov način ter je mrčanje sunca, sušu, obiljnu kišu ili pak neuspjeh u lovu pripisivao “prokletstvu” zbog griha svojih ili griha zajednice. Onda su bila onde nerijetko i aldovanja ljudi, “da bi se priroda ili bogi umirili”. Svakako nam je ishod poznat i to je apsolutno bilo nepotribno, još je i ostavilo mrlje, skrunje na obrazu človičanstva.
Još i u Jezuševo vrime je takov primitivan odnos prema ljudskoj nesrići bio oubičajen a grih je bio glavni odgovor na pitanje o nečijem stanju. Ipak Jezušev sastanak sa slipcem imao je posljedice za cio ljudski rod. Ov sastanak nosi mnogo dalekosežniju poruku i sadrži istinu, ka nadilazi samo izliječenje slipca od rodjenja. On je ovde protagonist kot pojedinac, ali je predstavnik svih nas ljudi. On je u ime naše ozdravljen, da bi i mi s njim progledali. Zato nam je kot korizmena tema vrlo poticajan.
Gizdost, ka se očituje u liku farizejev, ki se raspravljaju s Jezušem i pitaju “Ča smo i mi slipi?”. On im pragmatično odgovara, da oni uporno tvrdu, “da vidu”, ter im je zato grih još uvijek na mjestu. To isto tako naliže i nas, kada živomu Jezušu u sakramenti govorimo, da smo potpuno zdravi u duši, ter da nam ne triba Njegova pomoć. A u isto vrime preskačemo sve simptome, ki su nas dopeljali do ruba smrti. Zato nam neće drugačije odgovoriti, nego farizejem i potaknuti nas, da se spomenemo uvijek svojega kršćenja, kada smo prvi put progledali, kada su nam oči bili pripravni na tu blistavu svitlost milosrdnosti a uši na muziku Radosne visti. Takov je bio i osjećaj ovoga slipca: njegovo izliječenje je zaista bilo kot jedno kršćenje, novi hod, nova prilika, novi pogled. Darovana mu je milost, ar je srcem prihvatio. A to ozdravljenje preokrenulo je stara uvjerenja, da spasa nije i da je stanje bolesti - konačno stanje.
Ov na kraju radosni slipac, za razliku od tvrdih farizejskih glav, ne more zatajati ni sebe ni svoje ozdravljenje, ar bi zatajao Božju milost. Sve tomu suprotivno značilo bi, vratiti se u nezrelost, u mrak, u zabludu. Zato se gusto i pakao predstavlja ne kot mjesto plamena, nego kot mjesto vječne odsutnosti Boga - a veće kaštige od te nije. Zato neka nam i ov primjer bude poticaj, da i mi budemo radosni s ovim slipcem, radosni ar smo zaista pozvani da progledamo, da vidimo, da posvidočimo.
