1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
0. Macicna nedilja/liturgijsko ljeto A
Datum:
02.04.2023
|
1. Štenje Knjige Izaije proroka
Iz 50,4-7
|
1. Štenje Knjige Izaije proroka
Ovako govori sluga Božji: 4 Gospodin mi je dao učenički jezik, da znam okripiti umorne riču milom. Zbudi mi svako jutro uho, da ga poslušam, kot učitelja. 5 Gospodin Bog, mi je otvorio uho. Nisam se protivio, niti najzad krenuo. 6 Držao sam hrbat svoj onim, ki su me bili, lice svoje onim, ki su mi bradu pukali. Nisam ugnuo lica svojega ruganju i pljuvanju. 7 Gospodin Bog mi je pomoćnik moj, zato nisam osramoćen. Zato si otvrdnem lice kot kremen. Znam, neću se prevariti. |
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Filipljanom
Fil 2,6-11
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Filipljanom
6 Kristuš Jezuš ki biše u spodobi Božjoj, vindar nij mislio, da pridrži svoju jednakost s Bogom; 7 nego je samoga sebe svlikao (iščrpio), kad je na se zeo spodobu sluge i postao spodoban ljudem. I vanjštinom je bio kot človik. 8 Ponizio je sam sebe i bio je poslušan do smrti, do smrti na križu. 9 A zato ga je i Bog uzvišio i darovao mu ime, ko je nad svako ime, 10 da se u ime Jezuševo prigne svako koleno onih, ki su na nebu, na zemlji i pod zemljom, 11 i da svaki jezik prizna, da je Gospodin Jezuš Kristuš u diki Boga Oca. |
Evandjelje po Mati
Mt 21,1-11
1 Kad su se približavali k Jeruzalemu i došli u Betfagu na
Uljevom brigu, onda je poslao Jezuš dva učenike
3 govoreći im: “Pojte u selo, ko je pred vami, i odmah ćete
najti oslicu privezanu i ždribe s njom; odvežite ju i dopeljajte
je k meni.
3 I ako vam gdo ča veli, recite, da je Gospodin triba; i velje
hte vam je prepustiti.”
4 A ovo sve se je pripetilo, da se spuni, ča je rekao prorok
govoreći: “Povite kćeri Sionskoj: Nut kralj tvoj dohadja
k tebi ponizan, sideći na oslici i na ždribetu vozne oslice!”
6 Učeniki su otišli i učinili, kot im je Jezuš zapovidao.
7 I dopeljali su oslicu i ždribe i prostrli na nje svoje halje i
posadili su ga na nje.
8 Vrlo velika množina ljudstva pak prostiraše pratež svoju
na putu, a drugi su sikli kiće stablja i strovašili je po putu.
9 A množina ljudstva, ka je išla pred njim i za njim, vikala je:
“Hozana sinu Davidovomu! Blažen, ki dohadja u ime
Gospodinovo! Hozana na višini!”
10 I kad je nutardošao u Jeruzalem, smuti se vas varoš
govoreći: “Gdo je to?”
11 A ljudstvo je govorilo: “Ovo je Jezuš, prorok iz Nazareta
u Galileji!”
|
Pripjevni psalam
Ps 22 (21),8-9.17-18a.19-20.23-24
|
Bože moj, Bože moj, zač si me zaostavio? 8 Rugaju mi se svi, ki me vidu; * usne razvlaču i glavom mašu: 9 “Ufao se je u Boga, neka ga zbavi, * neka ga spasi, ako ga ljubi.”
Mnogi su me psi opkolili, * okružili su me roji zločincev./ Ruke i noge su mi preboli. 18 Prebrojiti morem sve svoje kosti, * a oni me gledaju i zivaju va me.
19 Pratež si moju dilu med sobom * i bacaju kocke na opravu moju. 20 Ali ti, Bože, od mene ne odalji se, * snaga moja, pašći se meni na pomoć.
23 Tvoje ću ime nazvišćavati braći, * usred zbora tvoju ću glasiti slavu. 24 Ki se bojite Boga, slavite njega/ * svi potomci Jakova slavite njega, * potomstvo Izraelovo neka ga štuje u strahu. |
Predigt
Ne poznam toga človika
Autor:
mmag. Ivan S. Vukčević
Koliko je samo simbolike u Jezuševom životu izraženo u vidu njegovoga djelovanja, života, djela, čuda. A ona nije zbog njegove potrebe, da se osobno dokaže, nego da se utvrdi u svi raniji proročki spisi, da je naše spasenje blizu. Sama njegova pojava bila je veliki znak i čudo. Njegovo znakovito Nazvišćenje i Marijin blagoslovni staliž, rodjenje u štalici, djelovanje u mladosti, znakovitost u zreli ljeti. Njegovo človikoljublje, bratska blizina, savjeti, razgovori, činu ga zaista najboljim od nas. Zato se pitamo gusto, kako su ga mogli mrziti?
Njegov ulazak u Jeruzalem je znak ispunjenja starozavjetnoga proročtva, nazvišćavanja muke i slavnoga Goristanja. To nije samo parada na oslici i profano mahanje palmami, kade se naglasak već stavlja na čin nego na protagonista. Htio nam je i ov put pokazati, kakovo je ljudsko srce, kada ga obuzme mržnja. A to je pobludjena stvarnost: danas su ga čekali s pjesmom - nekoliko dan kasnije odsudili i raspeli. To je on unaprijed znao. Ali nije nikoga odsudio, nego još i molio za njihovo oprošćenje. Ne zato da bi sebe pokazao preveć milosrdnim, nego da bi se pokazao kot on, ki pozna ljudsko srce i ča mržnja more da udjela človiku: da ga u sekundi pretvori u neprepoznatljivu životinju i zvir.
Još i svojemu najbližemu učeniku, sv. Petru, unaprijed je oprostio tajanje pred vlasti. Znao je, da Petrov strah nije iz mržnje, nego da će se iz toga roditi još jača vjera u Goristanje. A rodila se, po Duhu Svetom - upravo Crikva, koj je Petar stijena i temelj. Dakle, potpuno će nam oprostiti naše slabosti. Ali će nas prekoriti za ljudske gluposti, bedavosti, ar su upravo gluposti trošenje vrimena i zbantovanje milosrdnosti, ko je ponudjeno. Jezuš daje neograničeno vrime za obraćenje, ali će se ljutiti, ako to vrime potrošimo zaman. Dakle, Petrovo zatajanje nije veliki grih. Grih bi bio, da nije protekao na Njegov grob na ono prvo Vazmeno jutro - zato je upravo jedan od najvećih.
Dakle, naše srce moramo čuvati od mržnje, ar je ona kot otrov. U ovom slučaju ne trujemo samo sebe, nego i druge okolo nas, a naša zadaća je, širiti i živiti Evandjelje, a ne smrt. Moramo se učiti trpljenju, ar ponekad je teško, ne odgovoriti na zbantovanje, ne smišljati fantenje. Jur hladne glave a toploga srca spomenuti se Jezuša na križu, ki je umirući pružio ruku oprošćenja. Zač ne bi mogli i mi?
Jezuš je naša simbolika. On je naš svitionik. On je naš put. Zato ga i ovu nedilju sprohodimo krikom “Hozana” u Jeruzalem. Ali ne bižimo od njega, kada ga ulovu, nego stanimo uz njega. Sprohodimo ga do križa. I radujmo se njegovomu Goristanju. On na isti način postupa s nami, ar: Njegov život je i naš život.
