1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
3. vazmena nedilja/liturgijsko ljeto A
Datum:
23.04.2023
|
1. Štenje Činov apoštolskih
Čn 2,14.22-33
|
1. Štenje
14 Na dan Pedesetnice je najperstupio Petar s jedanaestimi, podignuo je svoj glas i rekao im: “Muži židovski i svi, ki stanujete u Jeruzalemu! Ovo vam neka bude na znanje i posluhnite riči moje. 22 Muži izraelski! Čujte ove riči: Jezuša Nazaretskoga, človika od Boga med vami potvrdjenoga (kot Mesijaša) jakošću, čudočinenji i zlamenji, ka je učinio Bog po njem med vami, kot to vi sami znate, 23 ovoga ste, ki je bio predan odredjenom odlukom i najperznanjem Božjim, rukami nepravičnimi prebili na križ i umorili. 24 Ali ga je Bog oživio, odstranivši boli smrti, ar je bilo nemoguće, da ona vlada nad njim. 25 David je naime rekao o njem: ‘Uvijek sam imao pred svojimi očima Gospodina, ar mi stoji s desne strani, da se ne smutim. 26 Zato se veseli srce moje i raduje se jezik moj; izvan toga će i tijelo moje počivati u ufanju. 27 Ar nećeš ostaviti duše moje u kraljevstvu smrti, niti ćeš dopustiti, da se tvoj Sveti raspade. 28 Pokazao si mi pute žitka i napunit ćeš me veseljem pred licem svojim.’ 29 Muži, braća! Neka mi bude slobodno, da vam malo srčenije govorim o patrijarki Davidu; on je umro i bio pokopan; grob njegov je med nami ča do dana današnjega. 30 Ali kad je bio prorok, i kad je znao, da mu je Bog prisegom obećao, da hoće dati jednomu iz pokoljenja njegovoga siditi na tronu njegovom, 31 rekao je u proročkom predvidjenju o goristanju Kristuševom, da se neće ostaviti u kraljevstvu smrti, i da se tijelo njegovo neće raspasti. 32 Ovoga Jezuša je oživio Bog, čemu smo mi svi svidoki. 33 I nut desnicom Božjom uzvišen i kad je primio od Oca obećanje Duha Svetoga, izlijao ga je kot to vidite i čujete. |
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Petra
1 Pet 1,17-21
|
2. Štenje
17 Predragi! Ako zazivate Ocem onoga, ki ne gledajući
|
Evandjelje po Luki
Lk 24,13-35 ili: Iv 21,1-14
13 Onoga istoga dana - prvoga u tajednu - išli su dva
od Jezuševih učenikov u selo, ko je bilo šezdeset štadijov
daleko od Jeruzalema, imenom Emaus.
14 I razgovarali su se med sobom o svem, ča se je dogodilo.
15 I dokle su se oni razgovarali i raspravljali med sobom, i
sam Jezuš se je približio, i išao s njimi.
16 Ali njihovi oči su bili zaprti, tako da ga nisu upoznali.
17 I reče im: “Ča su to za razgovori, ke imate na putu med
sobom?” A oni su turobno klonuli.
18 I odgovori mu jedan od njih, ki se zvaše Kleofa: “Ča si
ti jedini stranac u Jeruzalemu, ki ne znaš, ča se je onde
ove dane dogodilo?”
19 Reče im: “Ča?” I rekoše mu za Jezuša Nazaretskoga, ki
biše prorok moćan u čini i riči pred Bogom i pred svim
narodom.
20 I kako su ga naši duhovnički poglavari i prepostavni
predali na smrt i križevali ga.
21 “A mi smo se ufali, da će on spasiti Izrael, i sada je tomu
jur treti dan, da se je to dogodilo.
22 A i neke žene od naših su nas prestrašile, ke su bile jutro
kod groba.
23 Kad nisu našle tijela njegovoga, došle su govoreći, da
su im se skazali andjeli, ki velu, da on živi.
24 I prošli su neki od nas k grobu i našli su sve tako, kako su
žene rekle, ali njega nisu vidili.”
25 A on im reče: “O vi nerazumni i tvrdoga srca za vjerovanje
svega, ča su proroki govorili!
26 Nij li morao Kristuš sve to pretrpiti i tako nutarpojti u slavu
svoju?”
27 I počevši od Mojzeša i od svih prorokov razložio im je,
ča je za njega pisano u svem Pismu.
28 I približili su se k mjestu, kamo su putovali, a on se je činio,
da kani dalje.
29 Ali oni su ga pozivali: “Ostani s nami, ar se jur zamračuje
i dan se jur nagnuo.” I išao je nutar s njimi.
30 I kad je sidio s njimi za stolom, zeo je kruh, blagoslovio
i dao im ga.
31 I otprli su im se oči i upoznali su ga; a on je skrsnuo ispred
očiju njihovih.
32 I rekoše jedan drugomu: “Nij li gorilo naše srce u nami,
kad nam je putem govorio i kad nam je razlagao Pismo?”
33 I ustavši još onu uru vratili su se u Jeruzalem i našli su
skupaspravne jedanaestere i one, ki su s njim bili.
34 Ti su rekli: “Zaistinu se je goristao Gospodin i skazao
Šimonu.”
35 I oni su povidali, ča se je dogodilo na putu, i kako su ga
prepoznali pri lamanju kruha.
|
Pripjevni psalam
Ps 16 (15),1-2a, i 5.7-8.9-10.11
|
Pokaži nam, Gospodine, stazu života.
1 Čuvaj me Bože * jer se k tebi utičem. 2 Gospodinu velim: „Moj Bog si; * izvan tebe nima a mene dobra. 5 Gospodin je dio moga jerbinstva pak moj kalež: * Ti uzdržavaš moje naljedstvo.
Slavim Gospodina, ki mi je dao dobar savjet, * srce me na to spominja još i u noći. 8 Gospodina svagda pred svoje oči postavljam; * On mi je zdesne i zato neću upasti.
9 Zbog toga se srce moje raduje i duša veseli, * a još i tijelo mi hoće u sigurnosti počivat. 10 Jer nećeš ostaviti dušu moju u podzemlju, * nećeš dat svecu svomu skvárenje gledat.
11 Kazat mi hoćeš stazu života, / u tebi j' punóća veselja, * uz tvoju desnu milina je vječna. |
Predigt
Zač se bojite?
Autor:
p. mmag. Božidar Blažević OFM
Apoštoli nisu vjerovali Jezušu, da će se goristati. Uplašeni su medjusobno povidali, da su ga vidili pri lamanju kruha. I dalje su bili prestrašeni. Najednoč je Jezuš kroz zaprta vrata došao meda nje i rekao: Mir s vami. Ja sam, ne bojte se! Mislili su, da je duh.
Pitao ih je Jezuš: Ča se strašite i zač dvojite u srci vaši? ... opipajte me i osvidočite se, ar duh nima mesa i košća, kot vidite, da je ja imam!
Još uvijek apoštoli nisu vjerovali. Reče im: “Imate ovde ča za jisti?” Onda im je otvorio oči i razum ter rekao: Kristuš je tribao trpiti i stati se od mrtvih treti dan, a vi morate prodikovati svim narodom moje goristanje ter pokoru i oprošćenje grihov. Evo moji apoštoli, vi ste svidoki ovomu goristanju.
Iako su učeniki dvojili, da se je Jezuš od mrtvih stao, on ipak, vidite, živi.
Ljudi, ki mnogo svega pretrpu ovako se ponašaju. U čijem žitku su nevolja, razočaranje i križ dali trajni pečat ti ljudi jednostavno počnu gubiti vjeru. Zač, zato ar im je vjera bila slaba i nejaka.
Problemi u našem žitku su tako jaki, da nas uplašu i svenek nam načinju strah. Malo analizirajmo sebe: svenek se nekoga bojimo, u strahu smo, ča ćemo reći, strahujemo od drugih, ča ćemo djelati. Ne djelamo i ne govorimo ono, ča mi mislimo, nego govorimo ono, ča bi drugi htili čuti. Gusto uhvatimo sebe, kako smo skažljivci i lažemo sami sebe. To je strah, ki je bio i kod apoštolov.
Zato je došao Jezuš pa im je otvorio oči i uši. Pita ih: Zač se bojite. Ča se strašite. Razložio im je, da se ne tribaju bojati nikoga, da ne strahuju od istine.
Ova ista pitanja Jezuš upućuje nam. Zač se strašite i koga se strašite. Ne strašite se ljudi,posebno kada živiš po vjeri i govoriš po istini.
Jezuš ne kritizira i kaštiga i svoje apoštole, ne kriči na nje, ča su ga zatajili i ča im je slaba vjera. Bog dopušća skušavanje, sumnje i strahe u našoj vjeri. Bog nekada već voli grišnike, nego dobre. Zdravi ne tribaju vračitelja, nego betežni. Beteg današnjega človika je grih. Kada človik sebi prizna, da je grišnik, on će onda prestati bluditi i grišiti. Kada će se dogoditi kraj griha, bludi, zla i ljudskoga nemira. Odgovor je jednostavan. Onda. Kada se odmaknemo od sebe, svojega egoizma, od svojega griha a približimo se Bogu. Onda će biti mir s nami i u nami.
