1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
11. nedilja kroz ljeto/liturgijsko ljeto A
Datum:
18.06.2023
|
1. Štenje Knjige Izlaska
Izl 19,2-6a
|
1. Štenje Knjige Izlaska
2 Izraelci su došli u pustinu Sinaj. U pustini su postavili bit ćete moja osobna svojina med svimi narodi. Ar moja je sva zemlja. 6a A vi ćete biti meni kot duhovničko kraljevstvo i kot sveti narod. |
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Rim 5,6-11
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
6 Braća! Kristuš je, kad smo još bili slabi, umro u pravom
|
Evandjelje po Mati
Mt 9, 36 - 10, 8
Evandjelje po Mati
36 U onom vrimenu videći Jezuš množine, pomiluje je, ar
su bili izmučeni i zavrženi kot ovce, ke nimaju pastira.
37 Onda reče učenikom svojim: “Žetva je nemer velika,
ali malo je težakov!
38 Prosite dakle Gospodara žetve, da pošalje težakov u
žetvu svoju!”
1 I kad je skupazvao svojih dvanaest učenikov, dao im je
vlast nad nečistimi duhi, da je iziganjaju, i da vraču svaku
bolest i svaku slabost.
2 A imena dvanaest apoštolov jesu ova: Prvi je Šimon, ki
se zove Petar, i Andrija, brat njegov;
3 Jakov Zebedejev i brat njegov Ivan; Filip i Bartol; Tomaš
i Mate publikan; Jakov Alfejev i Tadej;
4 Šimon Kananejac i Judaš Iškariot, ki ga je i izdao.
5 Ovih dvanaest je poslao Jezuš i zapovidao im govoreći:
“Ne idite na put poganov, i ne stupite nutar u varoše
Samaritancev,
6 nego pojte prije k zgubljenim ovcam doma Izraelovoga.
7 Idući prodikujte govoreći: Kraljevstvo nebesko je blizu.
8 Vračite bolesne, oživite mrtve, očišćavajte gubave,
iziganjajte vrage; zaman ste prijeli, zaman davajte!
|
Pripjevni psalam
Ps 100 (99),1b-2.3-5
|
Njegov smo narod i ovce paše njegove.
1Kliči Gospodinu sva zemlja, 2 služite Bogu svi u veselju. Stupite radosnim klicanjem * pred lice njegovo. 3 Znajte, da je Gospodin sam Bog;/ On nas je stvorio i mi smo njegovi, * njegov smo narod i ovce paše njegove.
4 Stupite nutar hvalom kroz vrata njegova, * himnami hodte u dvore njegove,/ hvalite njega i slavite ime njegovo.
5 Jer je Gospodin dobar;/ do vijeka je ljubav njegova, * od pokoljenja do pokoljenja vjernost njegova. |
Predigt
“Kraljevstvo nebesko je blizu. Vračite bolesne, …! (Mt 10,7)
Autor:
mag. Branko Kornfeind
To nije problem, nazvišćavati, da je Kraljevstvo Božje blizu, da je Bog blizu, da će Bog zavladati. Govoriti, prodikovati, nazvišćavati - to moremo lako. Teži je drugi dio Jezuševoga naloga: “Vračite bolesne, oživite mrtve, očišćavajte gubave, iziganjajte vrage!” To ne moremo samo nazvistiti i govoriti. Ali, kako činiti? Jedno je govoriti, a drugo činiti i ostvariti. Znamo, da se je i Jezušu postavio ov problem, ovo pitanje. Kada je oprostio ukočenomu, kapljom udrenomu človiku grihe, a pismoznanci su mu predbacivali, da psuje Boga. (Mt 9,1-8). Onda Jezuš veli: “Da pak znali budete, da Sin človičanski ima moć na zemlji otpušćavati grihe [velim ti,]: Stani se, zami postelju tvoju i poj u stan tvoj.”
Lako Njemu, Jezušu, da tako nastupi. -
On je znao, da ima dar ozdravljanja. A mi?
Morebit ima i med nami gdo dar vračenja, ozdravljanja, a mi to neznamo ili ne ćutimo.
Ali ostavimo to pitanje, gdo ima dar ozdravljanja i kako izgleda ta dar, kada znam za njega. Bavimo se s tim, ča moremo, s tim, kako moremo dati svidočanstvo, da je Bog blizu. To je: batriti drugoga, odlazniti si za drugoga, oprostiti drugomu, olakšati i polipšati drugomu žitak. To moremo. To more svaki od nas: najmladji i najstarji, najzdraviji i najbetežniji, najsiromašniji i najbogatiji. Moramo samo početi!
Zaman je, govoriti i tanačiti se, ča bi se moralo i ča bi se moglo činiti, kako bi se moralo pomoći. Ne govoriti i filozofirati, nego konkretno pomoći! Ruke si zasukati i početi! Tako ispunjujemo nalog Jezušev i Njegovo poslanstvo.
Početi s tim, ča moremo, bar kako malo je! Odlazniti si za razgovor s betežnim ili starijim človikom - iako nek prik telefona.
Odlazniti si, poslušati, ča nam drugi kani reći, iako smo to jur morebit nekolikokrat čuli.
Odlazniti si, igrati se s dicom.
Odlazniti si, skupa siditi s familijom, s prijatelji.
Puno svega moremo odmah učiniti i tako žitak polipšati - žitak drugoga i svoj vlašći žitak.
Gdo od nas jur nije doživio suze radosti i zahvalnosti u oči staroga človika, kada si uza njega sidio i mu ruke držao i ga poslušao?
Da. Svi mi moremo dati na znanje, da je Bog blizu, da je Kraljevstvo nebesko blizu, ako vidimo bližnjega kot zadaću i kot dar Božji, komu neka ljubav iskažemo, ar to Bog sam kani.
Kada sam se htio s dicom pominati, kako moru biti kot Jezuš, teško im je htilo dojti u pamet: “Kada mami pomorem.” “Kada dilim južinu.” “Kada u školi poslušam.” … Ali kada sam htio pitati, kada nismo kot Jezuš? Hitro su došle pelde: “Kada se karamo.” “Kada mamu jadam.” “Kada zadaću ne načinim.” “Kada drugomu zamem olovku.” …
Negativno su dica brže povidala i “znala”. Obrnimo mi to!
Svi mi dobro znamo, ča je dobro, ča bi bilo dobro. Činimo. Počnimo.
Morebit ćemo tako i spunjevati nalog Jezušev. Ozdraviti betežne, oživiti mrtve …
On, Jezuš u nami i kroz nas.
