1.
nedilja adventa/liturgijsko ljeto A
Liturgie
12. nedilja kroz ljeto/liturgijsko ljeto A
Datum:
25.06.2023
1. Štenje Knjige Jeremije proroka
Jer 20,10-13
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Rimljanom
Rim 5,12-15
Evandjelje po Mati
Mt 10,26-33
Evandjelje po Mati
26 U onom vrimenu reče Jezuš svojim apoštolom:
“Nekate se ih bojati, ar ništa nije zakrito, ča se ne će
očitovati, i ništa otajno, ča se ne će doznati.
27 Ča vam govorim u škurini, to povidajte na svitlu, i ča na
uho čujete, to nazvišćavajte na krovi.
28 I ne bojte se onih, ki tijelo umaraju, a duše ne more umoriti,
nego bojte se bolje onoga, ki more i tijelo i dušu pogubiti
u paklu.
29 Ne prodavaju li se dva vrepci za jedan novac? Pak ni
jedan od njih ne spade na zemlju prez Oca vašega.
30 A i svi vlasi vaše glave su zbrojeni.
31 Nekate se dakle bojati: vi ste mnogo vridniji od mnogih
vrepcev!
32 Svakoga pak, ki me pred ljudi prizna, priznat ću i ja pred
Ocem svojim, ki je na nebesi.
33 A ki me zataji pred ljudi, toga zatajat ću i ja pred Ocem s
vojim, ki je na nebesi.”
Pripjevni psalam
Ps 69 (68),8-10.14 i 17.33-35
Predigt
“Ne bojte se!” (Mt 10,28)
Autor:
mag. Branko Kornfeind
Ako je istina, onda se najdu u Svetom pismu 365 krat ove riči “Ne boj(te) se!” Nisam to mogao kontrolirati i provjeriti, ali nekoliki - i znameniti - pisci to tvrdu. Ćemo im vjerovati, ar je prelipa misao, da nam Bog svaki dan ljeta, da, tako i svaki dan našega žitka kani reći: “Ne boj se!” To smimo i ovako razumiti: Ne boj se, ar ti si u mojoj ruki.
Ne boj se, ar ja tebe poznam i na te gledam.
Ne boj se, ja se skrbim za te.
Kako veli Jezuš u evandjelju? (Mt 10,28) “Ne bojte se onih, ki tijelo umaraju, a duše ne moru umoriti, ...”
To je naša životna jakost, od nas vjernikov. Mi vjerujemo i znamo, da ov žitak nije sve, da smrt nije konac, da bol i tuga nisu konac. Zato znamo i moremo laglje podnesti teškoće, neugodnosti, boli. Ar znamo i vjerujemo, prik ovoga svega je Bog. On ima zadnju rič. On je zadnja rič!
Ali ne nek to. Bog kani, da imamo dijela na Njem, da se (jednoč) radujemo u Njem i s Njim. (Rim 5,15-) Da. On se je očitovao u Jezušu Kristušu, da je naša budućnost, a tako zapravo i naša sadašnjost. Čega se onda bojati? Bog se ponudja, da Njemu prepustimo sve, ča nas trapi i gnjavi, da sebe Njemu prepustimo. Ar On kani s nami nositi naše skrbi, brige. On kani za nas nositi.
Tako vam kanim darovati lipe riči, ke mi je prijatelj poslao. Neznam od koga su. Mislim, da su od pokojnoga Tomislava Ivančića:
„Nisu teški oni tisući tereti, ki ležu na hrptu, težak je ta jedan teret, ki leži na duši:
Teški su oni pogledi, kada pogledaš u osobu, ka ti mnogo znači, a ona svoj pogled okreće na stran, … ar su nje interesi protiv tvojih i nije ju briga, da zbantuje tebe. …
Teški su oni trenutki, kada si med drugimi, bilo prijatelji ili suradniki, a ćutiš se osamljen, ar svaki od vas živi svoj život, život mimo drugoga.
Teški su oni momenti, kada se skupi mnogo problemov na tvojoj duši, a ti nimaš osobu, kom bi ih povjerio, s kom bi se mogao pominati o ti problemi, pa te pretišću, pritiskaju, muču, proganjaju. …
Teški su hipci, kada tribaš nekoga, da te zagrli, a nigdir te osobe, nikoga, da ti daje osmih ili neku lipu rič.
Teški su oni trenutki, kada shvatiš i razumiš, da sve ono, ča ti drugi uvjerljivo govoru, da su to njihove laži, a ti se pretvaraš, da im vjeruješ.
Teški su oni trenutki, kada si na dnu, a nikoga to nije briga, ar im ništa to ne znači. …”
Da. U ti teški hipci je On ovde, Bog, Jezuš.
I On poziva, da mu “pomoremo” pri tom djelu, da mi takaj nosimo teret jedan drugoga (Gal 6,2).
