1. Štenje Knjige Izaije proroka
Iz 55,10-11
|
1. Štenje Knjige Izaije proroka
Ovo govori Gospodin: 10 Kako godina i snig padaju s neba i se već ne vratu tamo, nego namoču zemlju, da klije i nikne, da donese simena sijaču i kruha za hranu, 11 tako će biti s mojom riču, ka ishadja iz ust mojih: ona se neće vraćati k meni prez ploda, nego će učiniti ča hoću i svršiti zbog čega ju šaljem. |
2. Štenje Pisma sv. Pavla Rimljanom
Rim 8,18-23
|
2. Štenje Pisma sv. Pavla Rimljanom
Braća, 18 sudim, da trapljenja sadašnjega vrimena nisu ni imenovanja vridna u prispodobi k onoj slavi, ka će se skazati nad nami. 19 Ar stvorenje s velikom željom čeka na očitovanje sinov Božjih. 20 Stvorenje je podloženo raspadljivosti, ne od svoje volje, nego zarad volje onoga, ki je je podložio na ufanje, 21 da će se i samo stvorenje osloboditi od ropstva raspadljivosti na slavnu slobodu dice Božje. 22 Ar znamo, da svako stvorenje zdihava i mučno ščekuje sve do sada. 23 Ali ne samo ono, nego i mi sami, ki imamo prvinu Duha, i mi sami pri sebi zdihavamo čekajući, da postanemo dica Božja, i tijelo naše bude otkupljeno. |
Evandjelje po Mati
1 On dan izišao je Jezuš iz hiže i sjeo uz morje.
2 I spravila se je oko njega velika množina, tako da je stupio
u plavčicu i sjeo, a sva množina stajaše na ubrovi.
3 I govoraše im mnogo u prilika. Tako im je govorio: “Nut,
izašao je sijač sijati.
4 I kad je sijao, spalo je neko (zrno) polig puta, i došle su
ptice nebeske i pozobale je.
5 A drugo je spalo na kamenito tlo, kade nije imalo mnogo
zemlje, i izniklo je vrijeda; ar nije imalo diboke zemlje.
6 Ali kad je sunce izašlo, izgorilo je, i kad nije imalo žilja,
usahnulo je.
7 Opet drugo je spalo med trnje; i zraslo je trnje i zadusilo je.
8 A neko je pak spalo u rodnu zemlju i doneslo sád: Neko
po sto, neko po šezdeset, a neko po trideset.
9 Ki ima uši da posluša, neka čuje.”
Pripjevni psalam
Ps 65 (64),10abcd.10e.-11.12-13.14
|
Sime pade na dobru zemlju i donaša sád.
10 Pohodiš zemlju pak ju napojiš, * bogatstvom mnogim ju ti blagosloviš. Vodom je puno Božjeg potoka korito; * lapat ovako pripravljaš za žito:
11 Brazde kišom namažeš, * grude tako razmažeš. Rodnom kišom je mekšaš, * blagoslov diliš sitvi da klije.
12 Krunio si ljeto svojom dobrotom, * od obilja kapa slijed tvojih stazov. 13 U pustoj zemlji bujno pašnjaki gonu, * boke svoje brižići u radost oviju.
14 Livade se črijedom ovcov oblaču,/ pokrte su žitom doline: * veselo pjevaju slavu. |
Morebit se čudite, da neću pisati o poznatoj priliki o sijaču. Ali slijedim Jezuša. Ar i on je čudan. Onda, kada se počnu ljudi skupljati okolo njega, kada bi mogao zadobiti mnogo navijačev i pristašev, on počne govoriti u prilika - ada ne jasno - i još veli apoštolom: “Vam je dano, ... a njim ne.” Ča Jezuš nije zainteresiran na tom, da svi ljudi razumu rič i plane Božje? Kani Jezuš ekskluzivni krug učenikov, naslijednikov? To ne! Nego Jezuš ima problem - tako barem ja to vidim i doživim - s onimi, ki nek s pol srca ča kanu, ki nek senzacije išću i ne kanu Bogu dati srce i ljubav. Zato i veli: “Onomu, ki ima, će se dati, a onomu, ki nima, zet će se i ono, ča ima.” (Mt 13,12) Da, Jezuš prosi i zahtjeva zalaganje, angažman, riziko. On je protiv toga: malo ljubiti, malo vjerovati, malo moliti, malo ... Tako nećemo spoznati ljubav, istinu, i ne Boga! Ki se zalaže i angažira, on će dostati dodatnu pomoć i jakost (od Boga). Onomu će dati dodatne energije, moći.
Još dobro znam, kad sam došao u seminar u tretom ljetu študijuma, onda sam bio predsjednik HAK-a, nogometaš u Trajštofu i trener dice, tamburaš i plesač i ... Neki od kolegov su mislili, mi se moramo bolje sabrati i u sebi jačati, stoprv onda moremo s ljudi i med ljudi djelati. Na misao mi je došla kot odgovor istina: Ako iz zdenca ne vadiš vodu, voda će se pokvariti i zdenac isušitiu. Ali ako vadiš vodu, zdenac će biti živ i će dati sve već vode.
Da. To smimo vjerovati i tako živiti: angažirati se, aktivni biti, istrošiti se, ar Bog će nam dati dodatno moći i energije.
I na još jedno kanim pokazati: Jezuš veli: “Blaženi su oči vaši, ar vidu ...” (Mt 13,16-17).
Ča je to veliko, ča mnogi proroki i pravični nisu mogli viditi i doživiti, a mi da? Za mene je to ona istina: Bog je postao človik u Jezušu Kristušu. Da će Bog u svojoj ljubavi tako daleko pojti, da će postati človik kot ti i ja, to proroki nisu mogli zamisliti. A ne samo jednoč. Nego Boga smimo gledati i primiti u svetoj oštiji. Dan za danom nas Bog poziva “Dojdite k meni!” Dan za danom smimo Njega poslušati i primiti. Doživimo to kot veliki dar? Poštujemo ta dar?
Na koncu neka budu riči Maksima Gorkija:
BLAŽEN ČLOVIK, KI TRIBA BOGA -
Ja Boga ne tribam, velu, ali zato tribaju ženu za ženom, muža za mužem, auto za autom, položaj za položajem. Nikada siti, trajno, stalno osamljeni.
Ja Boga ne tribam, velu, ali zato tribaju tablete i ne moru zaspati.
Od želje im ostala pohlepnost,
od ljubavi strast, od politike intriga,
od moći nasilje, od autoriteta prisila,
od tehnike je nastala bojazljivost i strah,
od bogatstva svadja, od vjere običaj.
Blažen človik, ki triba Boga!