1. Štenje Knjige Sirahove
Sir 24, 1-2. 8. 12; Vg 24, 1-4. 12-16
|
1 Mudrost se sama slavi i u Bogu će biti podičena, hvali se kod svojega naroda. 2 Otvara si usta u opčina Svevišnjega i hvali se naočigled njegove kriposti, i poštuje se u njegovom narodu i u zboru svetih se zvišava, i u mnogi izibrani će najti hvalu i med blagoslovljeni će biti blagoslovljena. 8 Stvoritelj svemira dao mi je zapovid, i ki me je stvorio, on je počinuo u mojem šatoru. I rekao mi je: “U Jakovu stanuj, u Izraelu imaj svoje jebinstvo i med mojimi izibranimi pusti žilje.” 9 Pred svimi vijeki, od početka, sam stvorena, i neću prestati ča do dojdućega vijeka. 10 Pred njim sam vršila službu u svetom prebivališću. I tako sam se nastanilia na Sionu. 11 Našla sam pokoj u gradu, koga on isto tako ljubi, kot mene, Jeruzalem je postao moje gospodstvo. 12 Zakorenila sam se u slavnom narodu, na dijelu Gospodinovom imam svoje jerbinstvo, i u punini svetih se zadržavam. |
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Efežanom
Ef 1, 3-6. 15-18
|
3 Neka bude blagoslovljen Bog i Otac Gospodina našega Jezuša Kristuša, ki nas je blagoslovio u Kristušu svakim duhovnim blagoslovom u nebeski dari. 4 U njem nas je izibrao pred stvaranjem svita, a budemo sveti i prez krivice pred njim u ljubavi. 5 Ki nas je preodredio po Jezušu Kristušu za svoju dicu po slobodnoj odluki volje svoje, 6 da dičimo slavnu milost njegovu, s kom nas je nadario u svojem ljubljenom Sinu. 15 Zato, otkad sam čuo za vašu vjeru u Gospodina Jezuša i za vašu ljubav k svim svetim, 16 neprestano zahvaljujem za vas, kad se u svoji molitva s vas spomenem. 17 Neka Bog Gospodina našega Jezuša Kristuša, Otac dike, udili vam duha mudrosti i očitovanja, da ga (sve bolje) spoznate. 18 Neka rasvitli oči srca vašega, da bi spoznali, na kakovo ufanje, ste pozvani, kako je bogato dično jerbinstvo za svete. |
1 U početku biše Rič, i Rič biše pri Bogu, i Bog biše Rič.
2 Ova biše u početku pri Bogu.
3 Sve je po njoj postalo i prez nje nije ništa postalo, ča je
postalo.
4 U njoj biše život, i život biše svitlost ljudi.
5 I svitlost je svitila u škurini, a škurina ju nije prijela.
[6 Poslan biše človik od Boga, komu biše ime Ivan.
7 Ov je došao za svidočanstvo, da svidoči za svitlost, da
bi svi vjerovali po njem.
8 On nij bio svitlost, nego da svidoči za svitlost.]
9 Prava svitlost, ka rasvićuje svakoga človika, došla je na ov svit.
10 Na svitu biše i svit je po njem postao i svit ga nij upoznao.
11 U svoje vlašće je došao, a svoji ga nisu primili.
12 A ki su ga primili, onim je dao moć, da budu sini Božji;
onim, ki vjeruju u ime njegovo,
13 ki nisu rodjeni ni od krvi, ni od volje tijela, ni od volje muža,
nego od Boga.
14 I Rič je tijelom postala i med nami prebivala i vidili smo diku
njegovu, diku kot jedinorodjenoga od Oca, punoga milosti
i istine.
[15 Ivan svidoči za njega i viče: “Ov biše, za koga sam rekao:
Ki za manom dohadja, mene je pretekao, ar je bio prije mene!”
16 I mi svi smo primili od punoće njegove, milost na milost.
17 Ar je zakon dan po Mojzešu, milost i istina došle su
po Jezušu Kristušu.
18 Boga nikada nigdo nije vidio; jedinorodjeni Sin, ki je u
krilu Oca, on ga je očitovao!]
Pripjevi psalam
Ps 147 (146), 12-13. 14-15. 19-20
|
Rič je tijelom postala i med nami prebivala!
12 Slavi Jeruzalem Boga,* hvali Sion Gospodina svoga. 13 Zasunje vrat tvojih on utvrdjuje,* On blagoslavlja sine tvoje u tebi.
14 Mir daje granicam tvojim,* hrani je žitom najboljim. 15 Zapovid svoju šalje na zemlju,* rič njegova brzo se širi.
19 Rič svoju Jakovu javlja,* Izraelu zakone svoje i pravdu. 20 Nijednomu narodu tako ne čini,* nije očitovao drugim tako naredbe svoje. |