¹ U oni dani pasao je Mojzeš ovce svojega tasta, Jitre,

midjanskoga duhovnika. Jednoga dana gonio je črijedu

prik pustare i došao do briga Božjega, do Horeba.

² Onde mu se skazao andjeo Gospodinov u plamenu, ki

je plasao usred grma. I vidio je: trnov grm je gorio, ipak

nije pogorio.

³ Rekao si je dakle Mojzeš: Idem tamo, da si pogledam

to čudno skazanje. Zač ne pogori grm?

⁴ Kad je Gospodin vidio, kako se Mojzeš približava, da si

to pogleda, kriknuo mu je Bog iz sredine grma i reče:

Mojzeš, Mojzeš! A on je odgovorio: Da, ovo sam!

⁵ Gospodin je rekao: Ne dojdi simo bliže! Slici si obuću,

ar mjesto, na kom stojiš, je sveta zemlja.

⁶ Onda je dodao: Ja sam Bog tvojega oca, Bog Abrahama,

Bog Izaka i Bog Jakova. Onda je zakrio Mojzeš svoj obraz,

ar se nij ufao gledati prema Bogu.

⁷ Rekao je Gospodin dalje: Vidio sam nevolju naroda svojega

u Egiptu, i čuo sam mu tužbu na okrutnost tlačiteljev

njegovih. Poznam njihovu muku.

^8a Stupio sam doli, da je oslobodim iz ruk Egipćanov i ispeljam

iz te zemlje u dobru i prostranu zemlju, u zemlju kade teče

mliko i med.

¹³ Onda reče Mojzeš Bogu: Pojt ću dakle k sinom Izraelovim

i ću im reći: Bog ocev vaših me je poslao k vam. Ako me

oni pitadu: “Kako mu je ime?” - ča ću im onda reći?

¹⁴ Bog reče Mojzešu: Moje ime je “Ja sam, ki sam”. I prida:

Reci Izraelcem: K vam me šalje on, ki se zove “Ja sam”.

¹⁵ Gospodin dalje reče Mojzešu: Ovako reci Izraelcem:

Jahve (Ki je!), Bog ocev vaših, Bog Abrahama, Bog Izaka

i Bog Jakova je poslao mene k vam. Ovo je moje ime

navijeke i ovako hte me zvati sva pokolenja.

Braća!

¹ Neću vam zamučati, da su oci naši svi bili pod oblakom,

i svi su prik morja prošli,

² i svi se po Mojzešu u oblaku i morju pokrstili,

³ i svi su isto duhovno jilo jili,

⁴ i svi isto duhovno piće pili. Pili su naime od duhovne skale,

ka je je sprohadjala, a skala biše Kristuš.

⁵ Ali većina njih nij bila Bogu povoljna. Ovi su u pustini

skončani.

⁶ Ovo se je godalo nam na opominjanje, da si ne poželjimo

zla, kot su si je oni poželjili.

¹⁰ Niti ne morgujte, kot su neki od njih morgovali, i su od

zatornika andjela skončani.

¹¹ Sve ovo, ča je nje dostignulo, pelda je za nas; a pisano

je na opominjanje nam, ki smo doživili spunjenje vrimena.

Zato, ki misli, da stoji, neka gleda, da ne padne.

Bog je milostiv i milosrdan.

¹ Duša moja, Boga svojega slavi *

i sve, ča j’ u meni, sveto ime njegovo.

² Duša moja, Boga svojega slavi, *

sva dobročinstva njegova ne zaboravi.

³ On ti sve grihe oprašća, *

sve bolesti tvoje ozdravlja.

⁴ On od propasti život tvoj čuva, *

On te koruni milošću i milosrdjem.

^6 Gospodin čini djela pravična, *

potlačenim vraća pravicu.

⁷ Pute svoje Mojzešu kaže, *

sinom Izraela svoja djela.

⁸ Bog je milostiv i milosrdan, *

dugostrpljiv, dobrotivan.

¹¹ Jer kako je visoko nebo nad zemljom,/

tako je zmožna ljubav njegova *

onim, ki se ga boju.