1.
nedilja adventa/C
Liturgie
0. Vazam
Datum:
17.03.2022
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
Čn 10,34a.37-43
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
34 U onom vrimenu Petar otvorivši usta svoja reče: |
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Pavla Korintijanom
Kor 5,6b-8
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Pavla Korintijanom
6 Braća! Ne znate li, da malo kvasa sve tijesto okiseli? |
Evandjelje po Ivanu
Iv 20,1-9
1 Prvi dan u tajednu, kad je još bilo mračno, došla je
Marija Magdalena rano k grobu i vidila, da je kamen odvaljen od
groba.
2 Onda se je popašćila i došla k Šimonu Petru i k onomu
drugomu učeniku, koga je Jezuš ljubio i rekla im: “Odnesli
su Gospodina iz groba i ne znamo, kade su ga položili!”
3 Išao je dakle Petar i on drugi učenik van i došli su k grobu.
4 A bižali su obadva skupa. Drugi učenik je brzo pretekao
Petra i došao prvi k grobu.
5 Kad se je prignuo, vidio je položeno platno, ali nij stupio
nutar.
6 Došao je pak i Šimon Petar za njim i stupio nutar u grob
i vidio je položeno platno.
7 Ručnik, ki mu biše omotan oko glave, nij ležao s drugim
platnom, nego napose svit na jednom mjestu.
8 Onda je dakle nutarstupio i drugi učenik, ki je bio prvi
došao k grobu, i vidio je i vjerovao je;
9 ar još nisu razumili Pisma, da se je morao od mrtvih goristati.
|
Pripjevni psalam
Ps 118 (117), 1-2. 16-17. 22-23
|
Ovo je dan, koga nam je Gospodin pripravio pjesmom, radujmo se njemu.
1 Slavite Boga, jer On je dobar, * vječna je ljubav njegova. 2 Neka sad Izrael veli, da je Bog dobar, * vječna je ljubav njegova.
16 Gospodinova desna snagu pokaže,/ Gospodinova desna se digne; * Gospodinova desna snagu pokaže. 17 Neću umriti, nego ću živit * i Gospodinova djela ću glasit.
22 Od zidarov odbačeni kamen * postao je nugaljni kamen. 23 To je Gospodinovo djelo * i čudno u naši očima. |
Predigt
“Zač išćete živoga med mrtvimi?”
Autor:
- mag. Branko Kornfeind
Vazam je svetak žitka, svetak novoga početka. Ar goristanje Jezuševo jasno veli: Novo se je počelo. Nije smrt, škurina, zadnja rič u žitku, nego žitak i svitlost. Tako goristanje nije nek buduća vridnost, nije samo ča, ča valja po našoj smrti i po našem zemaljskom žitku, nego goristanje je vridnost sadašnjega žitka, se mora doživiti sada, u našem zemaljskom žitku. Vjera u goristanje Jezuša ne more i nesmi biti nek priznanje jednoga prošloga dogodjaja, nego mora se viditi i doživiti u konkretni čini našega žitka.
To su zapravo i rekli oni muži u grobu na Dan goristanja: “Čemu išćete živoga med mrtvimi? Nij ga ovde, ar se je goristao.” Križ i smrt Jezuševa stoju za “stari žitak”: za karanje, svadju, ubijanje, boj, neprijateljstvo, egoizam, i t.d. Tomu je Jezuš načinio konac. Svojim križem je prekrižio i skončao ta stari žitak. Goristanje je novi početak: skupni žitak, razumivanje, pomaganje, radost, zadovoljstvo.
Kad je Jezuš rekao na križu “Spunjeno je!”, kanio je s tim reći: Človičji žitak je moguć. Žitak u ljudskom tijelu, sa svimi slabosti i teškoćami, s betegi i nedostatki, s problemi i nerazumivanji je moguć. Moguće je, da človik živi u ovom slabom tijelu pun nedostatkov, a da je ipak srićan, zadovoljan. Moguće je svakomu človiku biti srićan i zadovoljan. Ključ tomu je križ! Ako akceptiramo križ i velimo “da” služenju, oprošćenju, biti mali, biti drugi, onda križ pelja k srići i zadovoljstvu. To je goristanje u “novi žitak” jur na zemlji, a da ne govorimo o goristanju po smrti k Bogu. To je Jezuš nam poručio na križu: Moguće je služiti; moguće je odreći se prednosti; moguće je biti drugi i poslužitelj; moguće je radovati se s drugim.
On je to živio i pokazao. Zato: “Spunjeno je!” Moguć je novi žitak za svakoga od nas.
Vazam je svetak žitka, novoga početka! Poufajmo se. Ne išćimo škurinu, smrt, nezadovoljstvo, nego svitlost, radost.
Ne zapovidati, nego poslušati.
Ne zdivati, nego dobro viditi.
Ne skupljati svitsko bogatstvo, nego diliti.
Ne kaniti biti prik drugoga, nego se podrediti.
Ne karanje i boj, nego razumivanje i mir.
Jezuš se je goristao. Njegov način žitka, njegov žitak s križem je peljao k goristanju. To valja i za nas. Danas. Primiti križ, na se zeti križ pelja i nas k goristanju i novomu žitku.
Dietrich Bonhoeffer piše: “Goristanje Kristuševo očituje, da imamo budućnost. Muka i smrt nisu zgubili ništ od svoje gorkoće, ali doživimo je u novom svitlu.”
Neka ada On sviti u nami.
Neka se Bog podiči i nami.
