1. Štenje Činov apoštolskih
Čn 2, 14. 22-32
|
1. Štenje Činov apoštolskih
14 Na dan Pedesetnice je najperstupio Petar s jedanaestimi, 22 Jezuša Nazaretskoga, človika od Boga med vami potvrdjenoga 23 ovoga ste, ki je bio predan odredjenom odlukom i najperznanjem 24 Ali ga je Bog oživio, odstranivši boli smrti, ar je bilo 25 David je naime rekao o njem: „Uvijek sam imao pred svojimi 26 Zato se veseli srce moje i raduje se jezik moj; izvan toga 27 Ar ne ćeš ostaviti duše moje u kraljevstvu smrti, niti ćeš 28 Pokazao si mi pute žitka i napunit ćeš me veseljem pred 29 Muži, braća! Neka mi bude slobodno, da vam malo srčenije 30 Ali kad je bio prorok, i kad je znao, da mu je Bog prisegom 31 rekao je u proročkom predvidjenju o goristanju Kristuševom, 32 Ovoga Jezuša je oživio Bog, čemu smo mi svi svidoki. |
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Pavla Korintijanom
1 Kor 15, 1-8
|
2. Štenje Prvoga pisma svetoga Pavla Korintijanom
1 Braća, opomenjujem vas na Evandjelje, ko sam vam |
13 Onoga istoga dana – prvoga u tajednu – išli su dva od
Jezuševih učenikov u selo, ko je bilo šezdeset štadijov
daleko od Jeruzalema, imenom Emaus.
14 I razgovarali su se med sobom o svem, ča se je dogodilo.
15 I dokle su se oni razgovarali i raspravjali med sobom, i
sam Jezuš se je približio, i išao s njimi.
16 Ali njihovi oči su bili zaprti, tako da ga nisu upoznali.
17 I reče im: „Ča su to za razgovori, ke imate na putu med
sobom?“ A oni su turobno klonuli.
18 I odgovori mu jedan od njih, ki se zvaše Kleofa: „Ča si ti
jedini stranac u Jeruzalemu, ki ne znaš, ča se je onde
ove dane dogodilo?“
19 Reče im: „Ča?“ I rekoše mu za Jezuša Nazaretskoga, ki
biše prorok moćan u čini i riči pred Bogom i pred svim
narodom.
20 „A naši duhovnički poglavari i prepostavni predali su ga
na smrt i križevali ga.
21 „A mi smo se ufali, da će on spasiti Izrael, i sada je tomu
jur treti dan, da se je to dogodilo.
22 A i neke žene od naših su nas prestrašile, ke su bile jutro
kod groba.
23 Kad nisu našle tijela njegovoga, došle su govoreći, da su
im se skazali andjeli, ki velu, da on živi.
24 I prošli su neki od nas k grobu i našli su sve tako, kako su
žene rekle, ali njega nisu vidili.“
25 A on im reče: „O vi nerazumni i tvrdoga srca za vjerovanje
svega, ča su proroki govorili!
26 Nij li morao Kristuš sve to pretrpiti i tako nutarpojti u slavu
svoju?“
27 I počevši od Mojzeša i od svih prorokov razložio im je,
ča je za njega pisano u svem Pismu.
28 I približili su se k mjestu, kamo su putovali, a on se je činio,
da kani dalje.
29 Ali oni su ga pozivali: „Ostani s nami, ar se jur zamračuje
i dan se jur nagnuo.“ I išao je nutar s njimi.
30 I kad je sidio s njimi za stolom, zeo je kruh, blagoslovio i
dao im ga.
31 I otprli su im se oči i upoznali su ga; a on je skrsnuo ispred
očiju njihovih.
32 I rekoše jedan drugomu: „Nij li gorilo naše srce u nami, kad
nam je putom govorio i kad nam je razlagao Pisma?“
33 I ustavši još onu uru vratili su se u Jeruzalem i našli su
skupaspravne jedanaestere i one, ki su s njim bili.
34 Ti su rekli: „Zaistinu se je goristao Gospodin i skazao
Šimonu.“
35 I oni su povidali, ča se je dogodilo na putu, i kako su ga
prepoznali pri lamanju kruha.
Pipjevni Psalam
Ps 16 (15), 1-2a i 5.7.-8. 11
|
Ti si Gospodine, jerbinstvo moje. Ili: Aleluja 1 Čuvaj me Bože,* jer se k tebi utičem. 2 Gospodinu velim:“Moj Bog si;* izvan tebe nima za mene dobra. Ti uzdržvaš moje nasljedstvo. 7 Slavim Gospodina, ki mi je dao dobar savjet,* srce me na to spominja još i u noći. On mi je zdesna i zato neću upasti. 11 Kazat mi hoćeš stazu života,/ u tebi j‘ punoća veselja;* uz tvoju desnu milina je vječna. |