1. Štenje Knije Činov apoštolskih
Čn 5, 12-16
|
1. Štenje Knije Činov apoštolskih
12 Apoštoli su činili mnoga zlamenja i čuda med ljudstvom, i svi (učeniki) zadržavali su se složno u predvorju Salamonovom. 13 A od onih drugih se nijedan nij ufao pridružiti k njim; ali ljudstvo je je vrlo hvalilo. 14 I sve već se je pomnožavo broj onih muži i žen, ki su vjerovali u Gospodina, 15 tako da su na ulice, donašali bolesne i polagali je na nosila i stelje, da bi, kad Petar mimoide, barem sinj njegov spao na koga od njih, (i da bi se oslobodio od bolesti svojih). 16 A skupljala se je množina iz susjedskih varošev u Jeruzalem nosivši bolesnike i trapljene od nečistih duhov, i svi su ozdravili. |
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja svetoga Ivana
Ot 1, 9-11a. 12-13 17-19
|
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja svetoga Ivana
9 Ja, Ivan, brat vaš i drug nevolj, u kraljevstvu Božjem i u strpljivosti u Kristušu Jezušu, bio sam (kot sužanj) na otoku, ki se zove Patmos, zarad riči Božje i zarad svidočanstva Jezuševoga. 10 Bio sam na dan Gospodinov u duhu odnešen. Čuo sam za sobom zmožan glas kot glas trumbite, 11 ki je govorio: „Ča vidiš, napiši u knjigu, i pošalji sedmerim crikvenim općinam. 12 I okrenuo sam se, da vidim glas, ki mi je govorio. I kot sam se okrenuo, vidio sam sedam zlatnih svićnjakov, 13 i nasred sedam zlatnih svićnjakov spodob Sina človičanskoga, obličenoga u dugu oprav i opasanoga na prsi zlatnim pasom. 17 I kad sam ga vidio, spao sam k njegovim nogam kot mrtav. I položio je svoju desnicu na me govoreći: „Ne boj se! Ja sam prvi i poslidnji 18 i živi. Bio sam mrtav, ali glej, živim na sve vijeke. Imam ključe od smrti i od podzemlja. 19 Napiši dakle, ča si vidio, ča je i ča će po tom biti.“ |
19 Kad je prvi dan po suboti večer nastao i bila vrata zaprta,
kade su se bili učeniki skupaspravili od straha pred Židovi,
došao je Jezuš, postao usred njih i rekao: „Mir s vami!“
20 I kad je ovo rekao, pokazao im je ruke i prsi. I razveselili
su se učeniki, kad su vidili Gospodina.
21 I reče im opet: „Mir s vami! Kot je mene poslao Otac, tako
i ja šaljem vas.“
22 Rekavši ovo dahnuo je na nje i rekao im: „Primite Duha
Svetoga.
23 Kim oprostite grihe, onim hte biti oprošćeni, a kim je
zadržite, onim hte biti zadržani.“
24 A Tomaš, jedan od dvanaesterih, ki se zove Dvojak, nij
bio s njimi, kad je Jezuš došao.
25 Rekoše mu dakle oni drugi učeniki: „Vidili smo Gospodina!“
A on im reče: „Ako ne vidim na ruka njegovi zlamenje
čavlov i ne vržem prsta svojega u mjesto čavlov i ne vržem
ruke svoje u prsi njegove, neću vjerovati!“
26 No po osmi dani bili su učeniki opet u istom stanu. I Tomaš
s njimi. Došao je Jezuš pri zaprti vrati i postao u sredini
i rekao: „Mir s vami!“
27 Zatim je rekao Tomašu: „Položi prst svoj simo, poglej ruke
moje, daj ruku svoju i položi ju u prsi moje, i ne budi nevjeran,
nego vjeran!“
28 Odgovori Tomaš i reče mu: „Gospodine moj i Bože moj!“
29 Reče mu Jezuš: „Kad si me vidio, vjeruješ. Blaženi su oni,
ki nisu vidili, a vjeruju!“
30 Jezuš je još mnoga druga čuda učinio pred očima svojih
učenikov, ka nisu popisana u ovoj knjigi.
31 A ova su popisana, da vjerujete, da je Jezuš Kristuš Sin
Božji, i da vjerujući imali budete žitak u imenu njegovom.
Pripjevni psalam
118 (117), 2-4. 15c 1 16a i 17-18. 22-24. 26. 27a.
|
Hvalite Gospodina, jer je dobar, vječna je ljubav njegova. 2 Neka sad Izrael veli, da je Bog dobar,* vječna je ljubav njegova. 3 Neka dom Aronov veli:* vječna je ljubav njegova. 4 Neka sad velu svi, ki se boju Boga:* vječna je ljubav njegova. 15 Glas veselja i spasa/ pod šatori svih pravičnih.* 16 Gospodinova desna snagu pokaže. 17 Neću umriti, nego ću živit* i Gospodinova djela ću glasit. 18 Kaštigi teškoj Bog me je predao,* ali me smrti nije prepustio.
22 Od zidarov odbačeni kamen* postao je nugaljni kamen. 23 To je Gospodinovo djelo* i čudno u naši očima. 24 Ovo je dan, koga nam je Gospodin pripravio,* pjesmom radujmo se njemu.
26 Blagoslovljen, ki prihaja u Ime Gospodinovo! Blagoslavljamo vas iz hiže Gospodinove. 27c Bog, Gospodin neka nas rasviti. |