1.
nedilja adventa/C
Liturgie
3. vazmena nedilja/liturgijsko ljeto C
Datum:
01.05.2022
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
Čn 5,27b-32.40b-41
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
27 Kad su apoštole postavili pred Veliki tanač, pitao je je |
|
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
Ot 5,11-14
|
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
11 Ja, Ivan, sam gledao, i začuo sam oko trona, oko stvari i
|
Evandjelje po Ivanu
Iv 21,1-14
1 U onom vrimenu Jezuš se je opet skazao učenikom na
morju Tiberijadskom. A skazao se je ovako:
2 Bili su skupa Šimon Petar i Tomaš, ki se zove Dvojak, i
Natanael, ki biše iz Kane Galilejske, i sini Zebedejevi, i još drugi dva njegovi učeniki.
3 Reče im Šimon Petar: “Idem loviti ribe.” Rekoše mu: “I
mi idemo s tobom!” I prošli su van i stupili u plavčicu. Ali
tu noć nisu ništa ulovili.
4 Kad se je već danilo, staše Jezuš na ubrovi, ali učeniki nisu
znali, da je to Jezuš.
5 A Jezuš im reče: “Dica, imate li ča jisti?” Odgovoru mu:
“Nimamo.”
6 Reče im: “Hitite mrižu s desne strani plavčice, i najt ćete!”
Hitili su ju dakle i već je nisu mogli vući od množine rib.
7 Onda on učenik, koga je Jezuš ljubio, reče Petru: “To je
Gospodin!” Šimon Petar, kad je čuo, da je to Gospodin,
oblikao si je gornju haljinu, ar je bio samo u košulji i
skočio je u morje.
8 Drugi učeniki došli su na plavčicu, ar nisu bili daleko od
suhe zemlje, nego oko dvisto lakat, vučeći mrižu s ribami.
9 Kot su stupili na zemlju, vidili su žeravku pripravnu i na
njoj ribu i kruh.
10 Reče im Jezuš: “Donesite od rib, ke ste sada ulovili.”
11 Stupi dakle Šimon Petar (u plavčicu) i izvuče na ubrov
mrižu, punu velikih rib, sto pedeset i tri. I premda ih toliko
biše, mriža se nije raskinula.
12 Reče im Jezuš: “Hod’te na ručenje!” Nijedan od učenikov
se nij poufao da ga pita: Gdo si? Znali su, da je to Gospodin.
13 I pristupi Jezuš i zame kruh i da im ga; tako i ribu.
14 Ovo se je jur treti put skazao Jezuš svojim učenikom
potom da se je goristao od mrtvih.
|
Pripjevni psalam
Ps 30 (29),2 i 4.5-6.11 i 12a i 13b
|
Slavit te hoću, Gospodine, jer si me spasio. ili: Aleluja!
2 Slavit te hoću, Gospodine, jer si me spasio, * neprijateljem mojim nisi dopustio, da se raduju nad manom. 4 Moju si dušu iz mjesta smrti ispeljao, * izmed onih, ki padaju doli u grob, si me spasio.
5 Pjevajte Gospodinu sveci njegovi, * njegovomu svetomu imenu davajte hvalu. 6 Jer samo za hipac traja srda njegova, * dobrota njegova kroz čitavi život. Navečer plač dolazi, * a jutro (vlada jur) radost.
11 Čuj me, o Gospodine, i smiluj se meni; * Gospodine, moj zaštitnik budi! 12 Ti si moj plač u ples i pjesme pre- tvorio; * pratež tuge mi svlikao pak me u radost oblikao. 13 Neka ti pjeva duša moja i neka nikad ne šuti, * Gospodine, moj Bože, slavit te hoću na vijeke.
|
Predigt
“Ljubiš li me?”
Autor:
farnik Branko Kornfeind
Čudni su ti prvi apoštoli. Sada su Jezuša po goristanju jur nekoliko puti doživili i vidili, sada jur znadu i moraju znati, da se je goristao, a opet ga ne prepoznaju. Ča je to s njimi? Su tako zabljivi? Ili izgleda goristali Jezuš svakiput drugačije? Mislim, da leži odgovor u njihovom strahu, u njihovom razočaranju.
Apoštoli dugo nisu mogli i nisu htili vjerovati, da će Jezuš trpiti, da će umriti, a zato još manje, da će se goristati. Vjerojatno su mislili, kada budu u Jeruzalemu, posebno po Macicnoj nedilji, onda će Jezuš preuzeti politično peljanje naroda. Ništ od toga! Nego izdaja, trapljenje, muka i smrt. Zato i ta veliki strah i veliko razočaranje apoštolov i učenikov. Žene su još kako-tako počele vjerovati u goristanje i se ufati, ali muži ... Ne.
Jezuš ima pomilovanja s njimi i razumivanja. Opet i opet se skaže. Ne ukara je zbog nevjerovanja. Zanimljivo je, da u svoji skazanji goristali Jezuš pokaže na “zadnju večeru”. On blagoslovi i dili kruh. Pita: “Imate li ča za jist?”
Da. Zadnja večera, a s tim sveta maša je bila za Jezuša jako važna i je i danas jako važna.
Dajmo se pozvati od samoga Jezuša na skupno slavlje, na primanje Njega samoga, na svetu mašu. On je, Jezuš sam, ki poziva i se daruje.
Nikada nije prekasno. To nas uči i to, da je Jezuš trikrat pitao sv. Petra “Ljubiš li me?” Ča mu nije vjerovao? Nije mu bilo dost, da Petar jednoč veli “Ti znaš, da te ljubim”? Nije pitanje, da li je Jezušu dost. Mi znamo, zač ga je trikrat pitao. Trikrat je Petar Jezuša zatajao. I goristali Jezuš se pita, će Petar to moć sam sebi oprostiti? Zato ga trikrat pita, a s tim mu kani i jasno reći: Petar, pozabi to, ča je bilo. Ja sam ti oprostio. Oprosti i ti sam sebi.
To isto veli i Jezuš nam, svakomu od nas. Mislimo nek na zadnju nedilju, nedilju Božje milosrdnosti, kada smo svečevali, ča je Jezuš rekao sv. Faustini: “Nijedna slaba, grišna duša neka se ne boji, k meni se približiti, iako ima već grihov nego je pjeska na zemlji. Sve će se zatopiti u morju moje milosrdnosti!”
Da, to je Jezuš, Jezuš goristali, ki nas ljubi, ki nam nudja oprošćenje i milosrdnost.
To pitanje “Ljubiš li me?” stavi Jezuš i nam.
To valja i za nas. Danas i zutra. Ča je naš odgovor? Ča će biti naš odgovor? Željim nam svim, da moremo odgovoriti kot sv. Petar: “Jezuše, Ti znaš sve, Ti znaš, da te ljubim!” I ne pozabimo molitvicu, ku nas sveta Faustina uči: “Milosrdni Jezuše, u Tebe se zaufam.”
Weitere Einträge
