1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
Čn 14,21-27
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
21 U oni dani vrnuli su se Pavao i Barnabaš u Listru i u Ikoniju |
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
Ot 21,1-5a
|
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
1 Ja Ivan, vidio sam, novo nebo i novu zemlju. Ar prvo nebo |
31 Kad je Judaš vanprošao iz dvorane zadnje večere, reče
Jezuš: “Sad je Sin človičanski proslavljen, i Bog je
proslavljen u njem.
32 Ako je Bog u njem proslavljen, Bog će i njega proslaviti u
sebi i odmah će ga proslaviti.
33 Dica, još nek malo časa sam s vami.
34 Novu zapovid vam dajem, da ljubite jedan drugoga, kot
sam ja ljubio vas, da se i vi ljubite med sobom.
35 Po tom hte svi spoznati, da ste učeniki moji, ako imate
ljubav med sobom.”
Pripjevni psalam
Ps 145 (144),8-9.10-11.12-13ab
|
Hvalit ću ime tvoje do vijeka, Bože, kralju moj! 8 Jahve je dobar ter milosrdan, * dugostrpljiv i pun milosrdja. 9 Gospodin je svim dobrotivan, * pun milosrdja u svi svoji djeli.
10 Neka te slavu, o Bože, sva tvoja djela * i blagoslavljaju svi tvoji vjerni. 11 Neka diču kraljevstvo tvoje, * o tvojoj moći neka govoru.
12 Da sini človičji tvoju upoznaju snagu * i tvoga kraljevstva sjajnoga slavu. 13a Kraljevstvo je tvoje vladarstvo svih vijekov, * vladarstvo tvoje za sva pokoljenja. 13b Vjeran je Bog u svi svoji riči * i svet u svi svoji čini. |
Kako je Jezuš vidio i razumio svoj žitak na ovom svitu? Ča je to bilo, da je mogao na križu reći: “Spunjeno je.”? Ako pogledamo na nediljno evandjelje, more odgovor na ova pitanja biti samo: Jezuš je došao na svit, da svidoči za Boga, ki je ljubav i da nas uči ljubav.
Zato je mogao reći “Spunjeno je.”:
- ar mu se je ugodalo, da do zadnjega hipca u ljudskom tijelu ljubi Boga, iako je doživio teške situacije, da je rekao “Zač si me zaostavio?”;
- ar je znao oprostiti svakomu - i Petru, i Judašu, i svakomu neprijatelju, još i onomu, ki je kanio njegovu smrt. I molio je za nje: “Oče, oprosti im, ar ne znaju, ča činu.“ (Lk 23,34)
Zato more Jezuš reći, da je njegova smrt “proslavljenje”! (ili ispunjenje), ar je konsekventno ljubio, ča do smrti. Zato i veli: “Novu zapovid vam dajem, da ljubite jedan drugoga …”.
Kako je Jezuš živio, to je Božja ideja od človika. Jezuš je ta “novi človik”! Mislim, to vidi i sveti Ivan, 2. nediljno štenje, (Otkr 21), kada govori o novom nebu i o novoj zemlji.
Svi mi smo pozvani, da velimo “da” tomu putu Jezuševomu i njegovoj zapovidi ljubavi.
Geslo Svitskoga dana molitve za duhovna zvanja je ljetos: “Budi, ča bi mogao biti!” Zanimljivo je ovo geslo i govori mi iz srca. Svaki od nas je stvoren od Boga. Da, sve je stvoreno od Boga! I mi smimo vjerovati, da Bog predvidja sa svakim i sa svim ča konkretnoga. Teško nam je to misliti i si predstaviti. Ali tako je. Neka nam Bog jača osvidočenje i vjeru.
Ča je ada kip, koga ima Bog o meni, o tebi, o človiku? Ku ideju ima Bog o nami? Kakov neka budem? Kakov neka nastanem?
Ako poslušamo na Jezuša, onda je to jasno: Budi človik ljubavi. Budimo ljudi ljubavi. To nam je dao kot novu zapovid!
Pitanje, ko si moramo svenek iz nova postaviti je ada: Jesam li človik ljubavi? Jesu li moje odluke u duhu ljubavi? Je li se u mojem govoru, u moji čini doživi ljubav?
Ima li kriterije ljubavi? Da. Na peldu:
Ne zapovidati, nego poslušati.
Ne zdivati, nego dobro viditi u drugom.
Ne suditi, nego razumiti.
Ne skupljati svitsko bogatstvo, nego diliti.
Ne kaniti biti prik drugoga, nego se podrediti.
Ne karanje i boj, nego pomaganje i mir.
Koliko smo zaistinu ljudi ljubavi, to će jedino Bog suditi i odlučiti. Budimo iskreni; mi znamo igrati, glumiti ljubav. Moremo se pretvarati, da ljubimo. Koliko naši čini dojdu iz srca, to zna samo Bog!
Trudimo se, da živimo kot novi človik, da odgovaramo tomu, kako nas je Bog zamislio, da budemo, kako bi mogli biti.