1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
Čn 15,1-2.6.22-29
|
1. Štenje Knjige Činov apoštolskih
1 U oni dani su došli neki iz Judeje i učili braću: “Ako se ne |
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
Ot 21,10-14.22-23
|
2. Štenje Knjige Otajnoga očitovanja sv. Ivana
10 Andjeo me u duhu odnese na velik i visok brig i pokaže |
23 U onom vrimenu reče Jezuš svojim učenikom: “Ki mene
ljubi, će rič moju držati, i Otac moj će ga ljubiti, i k njemu
ćemo dojti i kod njega ćemo se nastaniti.
24 Ki ne ljubi mene, riči moje ne drži. A rič, ku čujete (od mene),
nije moja, nego Oca, ki me je poslao.
25 Ovo sam vam govorio, dokle sam s vami.
26 Batritelj pak, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje,
on će vas naučiti sve i napomenut će vam, ča sam vam
ja rekao.
27 Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam, ne kako ga svit daje
vam ga ja dajem. Neka se ne plaši srce vaše i neka se
ne boji!
28 Čuli ste, da sam vam rekao: Idem i dojt ću k vam. Kad bi
me ljubili, veselili bi se, ča idem k Ocu, ar je Otac veći od
mene.
29 I sada sam vam povidao, prije nego se to pripeti, da
vjerujete, kad se pripeti.”
Pripjevni psalam
Ps 67 (66),2-3.5.6 i 8
|
Neka te slavu narodi, Bože, svi narodi neka te slavu.
2 Neka nam bude Bog milosrdan/ i neka nas on blagoslovi; * neka nam lice svoje vedro pokaže. 3 Da bude put njegov poznat na zemlji * i njegov spas med svimi narodi.
5 Neka se klicanjem tebi raduju narodi,/ jer ti pravično sudiš nad svimi, * svimi narodi na zemlji upravljaš.
6 Neka te, Bože, poštuju narodi, * neka te svi poštuju narodi. 8 Neka nas Bog blagoslavlja, * i neka ga strahom poštuje/ sva zemlja od kraja do kraja. |
Ča bi mi odgovorili nekomu, ki nas pita, ča mora djelati, ako kani postati kršćan? Ča bi mu svega za zadaću dali? Ke molitve? Ke zapovidi? Ča bi mu svega rekli, da mora činiti. Ne tako prvi kršćani! Kot čitamo u prvom nediljnom štenju (Čn 15), oni velu poganom: Pošten žitak. I jasno, neka ne svečuju poganske svetke i navade!
Pošten, iskren žitak, u kom je Jezuš u sredini. Ili, ako kanimo drugačije reći: Jezuša ljubiti, to je kršćanski žitak. To nas uči i nediljno evandjelje: “Ki mene ljubi, će rič moju držati.”
Ljubiti Jezuša mora biti prvo! Iz toga slijedi sve drugo: kako ću živiti, kako ću moliti, ča ću čitati i se učiti, kakove ćedu biti moje odluke. Ki ljubi človika ili ki posao, on tomu sve podredi. Sve drugo se po tom redi. Ljubav je najbolja škola. To valja i za vjeru. Ljubiti Boga, ljubiti Jezuša. Sve drugo slijedi iz te ljubavi.
Pošten žitak je ada žitak, kada se trudim, rediti se po Jezušu, gledati na Njega, umisliti se u Njega. Jezuš mora biti naša pelda, naš pretkip.
Mahatma Gandhija su jednoč pitali, ča bi se moralo činiti, da se u Indiji bolje razvije kršćanska vjera. Nato je odgovorio: “Mislite na otajnost ruže. Ona ne djela ništ, ali širi dobru duhu. Zato ju svi ljubu. Širite dobru duhu.”
Da, mi kot kršćani neka širimo duhu Jezuša.
U nami i med nami neka se doživi Jezuš sam, duh Jezušev i duha Jezuševa. Ta skupni žitak u skrbi jedan za drugoga je bio najjači argumenat, da se širila kršćanska vjera. (Čn 4,32). To je i mora biti naša prva zadaća i prva zadaća jednoga, ki kani biti kršćan: ljubiti.
Ja znam. Sve je ovo laglje rečeno i pisano, nego činjeno. Laglje je govoriti i prodikovati o ljubavi, nego konkretno činiti i ostvariti. Svi ljudi su za mir, za skupni žitak u ljubavi i razumivanju, a ipak postoju boji, ubijanja, srde, razdvajanje. Da, ti mali, konkretni čini su “krivi”, su “vragolija”.
U ovom svem neka nas batri Jezuševa rič: “Kad bi me ljubili, veselili bi se, da idem k Ocu.“ (Iv 14,28). Da je Jezuš sada kod Boga Oca, da je u nebu, to nam je batrenje i jakost, ar On je obećao, da će nam svenek iznova dati Duha Svetoga, ki će nas jačati na Njegovom putu. To je naša jakost i mora biti naše ufanje. Ne mi smo, ki ostvarujemo Jezuševu rič i Njegovo poslanstvo, nego Duh Sveti u nami. Zato vičimo i molimo: Dojdi, Duh Sveti, i zavladaj u nami. Širi u nami i med nami duhu Jezuša. Podiči se u nami.