1. Štenje Knjige Zakarije proroka
Zak 12,10-11
|
1. Štenje Knjige Zakarije proroka
10 Ovako govori Gospodin: Izlit ću na dom Davidov i na |
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Galaćanom
Gal 3,26-29
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Galaćanom
26 Braća, svi ste sini Božji po vjeri u Kristušu Jezušu.
|
18 Kad je Jezuš bio sam da moli, bili su s njim i učeniki i pitao
je je govoreći: “Za koga me držu ljudi?”
19 Oni su odgovorili: “Neki za Ivana Krstitelja, drugi za
Iliju, a drugi opet, da se je jedan od prvašnjih prorokov
goristao.”
20 Tada nje pita: “A za koga me vi držite?” Odgovori mu
Šimon Petar: “Za Kristuša Božjega.”
21 A Jezuš im oštro zabrani, da to komu povidaju.
22 Još je dodao: “Sin človičanski mora mnogo trpiti; on mora
od starješin, duhovničkih poglavarov i pismoznancev
zahićen biti. Ali treti dan će se goristati.”
23 Reče pak svim: “Ki hoće mene naslijedovati, neka zataji
samoga sebe i neka zame svaki dan svoj križ na se i tako
ide za manom.
24 Ar ki hoće spasiti svoj žitak, izgubit će ga; a ki izgubi svoj
život zbog mene, spasit će ga.”
Pripjevni psalam
Ps 63 (62),2.3-4.5-6.8
|
Duša moja za tobom žaja. 2 Duša moja za tobom žaja i tijelo moje teži za tobom * u zemlji pustoj, suhoj i žajnoj.
3 Poiskao sam te u tvojem svetišću, * da vidim tvoj sjaj, tvoju slavu. 4 Jer tvoja je ljubav bolja od žitka, * moje te usnice slavu.
5 Tako te hoću slavit u svojem životu, * u tvoje ću ime zdizati ruke. 6 Nasitit ću se mozgom i salom, * moja te usta klicanjem slavu.
8 Jer ti si pomoć bio meni, * u obrambi tvojih kril se radujem. 9 Duša se moja k tebi privija, * desnica tvoja me drži. |
Apoštolom je scena nepozabljeno ostala u spominku. Oni su naime o tom već puti povidali. Tri od četirih evandjelistov govoru o tom, najopširnije sv. Mate. Mjesto, kade se je to dogodilo, je bilo samotno, neznatno, kod Cezareje Filipove, na sjeveru Galileje.
U ovoj tihoj uri pita Jezuš otvoreno, ča je ganulo njegove sprohodnike, znamda najjače od onda, kada su upoznali Jezuša. Ki je ON zaista? Ča je s drivodjelcom iz Nazareta? Svi ljudi, ki su Jezuša doživili, se bavu ovim pitanjem. Javljaju se svakorjačka mišljenja. Ali svim je jedno i isto: Jezuš je jedan posebni človik, Božji muž kot Ivan Krstitelj, jedan prorok kot Elija ili jedan od prorokov minulih stoljeć.
I do dana današnjega idu mišljenja o Jezušu u ov smjer. Jezuš je u izlamu veliki i znameniti prorok. Za druge opet je vjerski ženij, jedan čudnoviti človik, jedan od osnovateljev jedne vjere.
Jezuš postavi svojim sprohodnikom pitanje, da za koga ga oni držu? Ovo pitanje se već ne postavi na javno mišljenje, njego nastane čisto osobno: Vi, ki ste jur jedno vrime s manom skupa, vi ki ste ostavili svoje obitelji i svoja zanimanja, da si s manom dilite moj žitak. Do sada ste me naslijedovali, ste moj žitak upoznali, vi ste čuli, ča prodikujem ljudem, ste doživili, kako slipi opet vidu, kako ukočeni hodu i kako se mrtvi opet prebudu. Ča po tom svem o meni mislite?
Šimon Petar odgovori Jezušu, da ga on i njegovi sprohodniki držu za Kristuša Božjega. To ča je bilo na početku pitanje, to je sada sigurnost: Ti si ON, na koga naš narod kroz generacije jur čeka, TI si obećani Spasitelj i Zveličitelj, TI si pomazanik Božji (Mesijaš), TI si Kristuš.
Sada je sve jasno sprogovoreno, sve je jasno: Jezuš to sve potvrdi, da ljudi znadu, na čem stoju. Ali onda dojde preokret: Jezuš govori o tom, da će morati mnogo trpiti, da će biti zahićen, ali će se treti dan goristati. Još već: I oni, ki njega naslijeduju, ćedu morati biti pripravni, da na se zamu teškoće i skrbi i muke. Tako si Jezuševi sprohodniki nisu predstavili Mesijaša. Vrijeda su ali spoznali, da je ta put, koga im je Jezuš pokazao, jedini pravi put.
Ki sam sebe zataji, ki se svaki dan bori, da oblada svoje slabosti, ki svaki dan na se zame križ, on ima to zaufanje, da pri tom nikada nije sam: Kristuš će biti uvijek s njim. ON spašava, do danas.