1. Štenje Knjige Ponovljenoga zakona
Pnz 30,10-14
|
1. Štenje Knjige Ponovljenoga zakona
Mojzeš je rekao svemu narodu Izraelskomu: |
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Kološanom
Kol 1,15-20
|
2. Štenje Pisma svetoga Pavla Kološanom
15 Braća! Kristuš Jezuš je kip nevidljivoga Boga, prvorodjeni pred |
25 U onom vrimenu, stane se neki pravdoznanac skušavajući
ga i govoreći: “Učitelju, ča mi je činiti, da zadobenem
žitak vječni?”
26 A on mu reče: “Ča stoji pisano u zakonu? Ča štiješ?”
27 On odgovori: “Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem
svojim, svom dušom svojom, svom moću svojom i svom
pameću svojom; a bližnjega svojega kot samoga sebe!”
28 I reče mu: “Pravo si odgovorio, ovo čini i živit ćeš!”
29 A on se je hotio opravičiti i reče Jezušu: “A gdo je moj
bližnji?”
30 I progovoreći Jezuš reče: “Neki človik je išao iz Jeruzalema
u Jeriko i zašao med razbojnike. Ovi su ga svlikli i kad
su ga naranili, ostavili ga pol mrtvoga.
31 Pripetilo se je pak, da je išao onim putem neki duhovnik,
i vidivši ga projde mimo.
32 Tako i neki levita. Kad dojde na ono mjesto ter ga vidi,
projde mimo.
33 Neki Samaritanac pak putujući dojde do njega i vidivši ga
gane se od milosrdnosti.
34 I pristupivši zavio mu je rane i naljao ulja i vina na nje
i posadivši ga na kljuse svoje doprimio ga je u gostionicu
i skrbio se za njega.
35 I drugi dan zeo je dva dinare i dao gostioničaru i rekao:
‘Skrbi se za njega. A ako još više potroši, platit ću ti, kad se povrnem!’
36 Ki je od ovih trih kot bližnji činio onomu, ki je pao med
razbojnike?”
37 On reče: “On, ki mu je učinio milosrdnost!” A Jezuš mu reče:
“Poj, pak čini i ti tako!”
Pripjevni psalam
Ps 69 (68), 14 i 17.30 i 31.33-34.36ab i 37
|
Išćite Boga ubogi i živit će srce vaše. 14 A ja tebi molim o Gospodine, * u vrime milosti tvoje, o Bože. Po velikoj svojoj dobroti, * po istini spasa svoga ti me uslišiš. 17 Usliši me, Bože, polag dobrote milosti tvoje, * oglej se na me po svojoj milosrdnosti.
30 A ja sam ubog, nevoljan, * o Bože, tvoje me spasenje zdiže. 31 Božje ću ime slaviti pjesmom, * zvišavati njega u hvali.
33 Neka to ponizni vidu, da se raduju; * išćite Boga i srce vaše će se oživit. 34 Jer siromahe Gospodin čuje * i ne prezira zarobljenike.
36 Jer Bog će spasiti Sion, izgraditi Judine grade, * stanovat ćedu u nji kot u jerbinstvu svojem. 37 Pojerbat ćedu ga plemena slug njegovih, * prebivati u njem, ki ljubu ime njegovo. |
Na pitanje pravdoznanca, a gdo je moj bližnji, ne odgovori Jezuš direktno, nego s jednom od najlipših prilik, naime prilikom o milosrdnom Samaritancu. U sredini stoji človik, ki je napadjen, ki je u stiski i ki triba pomoć. Ide sve oko njega. Tri ljudi idu mimo njega, ali samo jedan se zame za napadjenoga človika: Treti, ki je išao mimo, Samaritanac, pomore človiku u velikoj stiski.
Ov mu je zavio rane i ga doprimi u gostionicu. Onde ga predaje krčmaru i preuzme sve stroške za naranjenoga. Samaritanac pomore naranjenomu, iako se obadva prije nisu poznali. Slišili su dvim narodom, ki se nisu pogadjali, ar Židovi i Samaritanci su kroz stoljeća živili u neprijateljstvu. Ipak je pomogao Samaritanac naranjenomu Židovu! Nije to učinio zato, da spasi jednoga iz svojega roda, niti na vlašću hasan. On je to zbog toga učinio, ar je bio naranjeni jednostavno jedan človik. Bližnji - to je ada svaki človik.
Čisto svejedno je, ke narodnosti je, ku čast ima ili ča je bio izučan.
Svejedno je, mi je li potriban ili ne. Bližnji, to je moja majka, to je moj muž, dite ili moj susjed. Moj bližnji je on, s kim svaki dan skupa djelam, koga vidim i s kim se sastanem na ulici, ki stanuje u istom selu, ki se s manom vozi u vlaku ili autobusu, koga vidim u televiziji. I ravno ovoga bližnjega neka ljubim po zapovidi zakona, ku je Jezuš potvrdio.
Postavimo si pitanje, zač da uopće ljubim svojega bližnjega? Pitanje se more kratko i precizno rješiti: ljubav prema Bogu i ljubav prema bližnjemu se ne moru odvojiti jedna od druge. Za Kristuša valja samo ljubav. Kad je Jezuš postavio Petra glavom Crikve, nije ga pitao, ima li vojsku, ka more Crikvu braniti, nije ga pitao, ima li dost tjelovne moći, nije ga pitao, je li je dost zdrav ili ko znanje ima, nego ga je tri puta pitao: Šimone Ivanov, ljubiš li me? Za Jezuša nije od važnosti, je li ki ima moći, pinez i čuda znanja. Za njega je ljubav odlučujuća. Kad Jezuš dojde na koncu vrimen, da sudi žive i mrtve, onda nas neće pitati za našim znanjem, za naši sposobnosti, nego će nas pitati za našom ljubavom prema bližnjemu, u kom se je ON sam s nami sastao. ON će nas pitati, ča smo za Njega i za jednoga od Njegovih najmanjih bratov i sestar učinili.
Ada je bližnji on, ki triba tvoju pomoć. Njemu si ti najbliži. Bližnji, s kim se sastanem, nije samo ta jedan drugi, on je človik, u kom mi se pojavi Bog i ki me zove u svoju zajednicu.